Kako se u Srbiji upravlja otpadom od hrane – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Srbija » Kako se u Srbiji upravlja otpadom od hrane

Kako se u Srbiji upravlja otpadom od hrane

Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine Naleda navodi da se velika količina upotrebljive hrane baca, a da sa druge strane postoji volja kompanija da se ova hrana donira.

„Takve donacije bi pratile određene fiskalne olakšice i na taj način bi mogli da spasimo preko 247.000 tona i dalje jestive hrane koja se baci. To su podaci banke hrane, a prema određenim istraživanjima oko milion ljudi nema tri obroka dnevno“, objašnjava Krstović.

Iz tog razloga je, kaže Krstović, jako bitno zakonski regulisati pitanje doniranje ove hrane.

„Imamo rokove upotrebiti do i najbolje upotebiti do. I sada postoji taj prostor između kada je neka hrana i dalje jestiva i može da se donira svratištima ili nekim drugim organizacijama. Jako je bitno da se ovaj deo zakonski uredi, pre svega iz razloga što postoje kompanije, koje žele da doniraju ovu hranu. Trgovinski lanci su takođe spremni, ali neko mora da propiše jasne pravne i bezbednosne pravila kako i na koji način ta hrana i u kojim rokovima može da se donira“, objašnjava Krstović.

Izražava nadu da će u narednom periodu pitanje doniranja hrane biti prepoznato kao jedno od prioritetnih pitanja.

Ocenjuje da najveći broj ustanova u kojima se otpad od hrane ne zbrinjava pravilno, postupa tako zbog nedostatka znanja o otpadu od hrane, zatim nedostatka podsticajne politike države kojom bi se nagradilo pravilno upravljanje otpadom, kroz umanjenje poreza ili naknada za odnošenje otpada.

Godišnje se baci skoro 250.000 tona hrane 

Mirjana Knežević iz GIZ-a je istakla da će se uspešnost projekta meriti sa dva ciljana podatka. Jedan je da se sakupi 1.000 tona otpada od hrane, a drugi da se nivo znanja velikih poroizvođača otpada hrane poveća za 50 odsto.

A koliko otpada ima, pokazuje podatak da se u Srbiji godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 tona po stanovniku.

Samo u ugostiteljskom sektoru se naručuje oko 120.000 tona namirnica od kojih jedna trećina završi na deponiji.

Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada od hrane, a zdravstvene ustanove u kojima se priprema i služi hrana do 28 kilograma otpada.

Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović je najavila da će uskoro doći do izmena Zakona o upravljanju otpadom.

To će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane i da se smanji odlaganje ovog otpada na deponije jer on ima upotrebnu vrednost i može se ponovo iskoristiti, rečeno je na konferenciji.

Izvor: rts.rs