Rod šljive obradovao voćare, da li će i cena – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Aranđelovac » Rod šljive obradovao voćare, da li će i cena

Rod šljive obradovao voćare, da li će i cena

 

Srbija sa 49 miliona stabala šljive na oko 244 hiljade hektara ubere u proseku oko 600 hiljada tona ovog voća različitih sorti. U strukturi sortimenta, dominiraju sorte kombinovanih osobina poput čačanske lepotice, čačanske rodne i stenleja sa oko 60 do 65 odsto površine. Trideset odsto površina pod šljivom zauzimaju stare rakijske autohtone sorte, dok je svega pet odsto pod čačanskom ranom i čačanskom najboljom, kaže Ivana Glišić, iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

,,Prema zvaničnim podacima RZZS, prosečan prinos šljive u Srbiji varira, od 4,5 do 9. tona po hektaru, što je poražavajuća statistika, a razlog je što su popisom obuhvaćene sve površine pod šljivom. Procenjuje se da od ukupne površine, 40 odsto čine ekstezivni zasadi u kojima se ne primenjuju nikakve mere nege, dok su na 60 odsto površine zastupljeni poluintezivni i intezivni zasadi gde prinosi variraju u zavisnosti od sorte, pa ako je reč o čačanskoj lepotici, prosečni prinosi u zasadima se kreću od 20 do 30 tona po hektaru, dok čačanska rodna i stenlej daju prinose od 30 do 40 tona po hektaru,” kaže za Agropress Ivana Glišić, naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku.

Za rusko tržište najzanimljivije su sorte čiji se plodovi mogu koristiti u svežem stanju, a situacija poslednjih godina pokazuje da je za čačanskom ranom vladalo veliko interesovanje za ovu sortu koje nema u našim zasadima.

,,Plodovi ove sorte mogli su se prodati po ceni od 0,5 do 1 evro, u zavisnosti od godine, ali je nema u našim šljivicima jer je karakterišu promenljiva rodnost uzrokovana njenom besplodnošću i problemima sa oprašivanjem tako da prinosi variraju, ali se generalno mogu očekivati prinosi od 12 do 20 tona po hektaru”, kažu iz čačanskog Instituta za voćarstvo.

,,Čačanska lepotica i stenlej takođe su primamljivi ruskom tržištu i moraju zadovoljavati kriterijume krupnoće, obojenosti ploda, prisutnosti pepeljka i peteljke, da bi ovi kriterijumi bili ispunjeni mora se primenjivati intezivna tehnologija gajenja koja podrazumeva primenu svih pomo i agrotehničkih mera kao i pravovremena zaštita od bolesti i štetočina“, navela je Ivana Glišić.

Od ukupne proizvedene količine šljiva u Srbiji koja se razlikuje iz godine u godinu, samo pet odsto se koristi za upotrebu u svežem stanju, a količine sušene šljive u Srbiji deset puta su manje od količina koje smo izvozili u periodu pre i posle drugog svetskog rata. Prema rečima Ivane Glišić, najveći problem proizvođačima je nestabilno tržište.

Ne ohrabruju ni podaci da u zavisnosti od godine, od ukupne količine proizvedenih šljiva u Srbiji, od 50 do 95 odsto završi u kazanima za pečenje rakije.

Srbija sa 49 miliona stabala šljive na oko 244 hiljade hektara ubere u proseku oko 600 hiljada tona ovog voća različitih sorti.

Agropress