Strah od izbornog nasilja posle plana o otmici guvernerke Mičigena – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Svet » Strah od izbornog nasilja posle plana o otmici guvernerke Mičigena

Strah od izbornog nasilja posle plana o otmici guvernerke Mičigena

U američkoj državi Mičigen, vlasti su uhapsile 13 muškaraca optuženih da su planirali da kindapuju a možda i ubiju guvernerku Grečen Vitmer. Zavera, koja je uključivala paravojnu grupu naoružanu poluatuomatskim oružjem i eksplozivom, planirana je vremenski tako da poremeti izbore i podstakne pobunu. Stručnjaci upozoravaju da provokativne poruke lidera i neregulisani društveni mediji možda vode američku političku klimu ka nasilju.

Prošlog proleća, protesti su izbili u Sjedinjenim Državama zbog bezbednosnih mera uvedenih radi sprečavanja širenja pandemije koronavirusa. Na protestima ispred zgrade državne skupštine u Mičigenu u aprilu i maju, neki demonstranti su izražavali svoj očaj zbog gubitka prihoda, dok su drugi bili ogorčeni merama za koje su smatrali da predstavljaju zloupotrebu moći od strane guvernerke Grečen Vitmer, koja je demokrata.

Neki demonstranti su čak sa oružjem ušli u zgradu skupštine.

“Da nismo doneli oružje ovi ljudi ne bi bili zaštićeni i vlada bi mogla da radi šta hoće i prekoračuje svoja ovlašćenja”, objasnio je svoj ugao gledanja Dankan, koji je instruktor pucanja iz vatrenog oružja.

Prošle nedelje, 13 muškaraca je optuženo za zaveru za otmicu guvernerke u nameri da se izazove nasilje i pobuna uoči novembarskih izbora.

Nekoliko uhapšenih muškaraca redovno se pojavljivalo na mitinzima protiv zatvaranja države, skupovima koje su organizovali i podržavali dobro povezani politički operativci desnice, navodi Lisa Grejvs, koja je direktorka grupe za istraživanja javne politike “True North Research”.

“Tu su neke grupe iz establišmenta pomagale grupama koje se više nalaze na marginama, desničarskim grupama koje su nastojale da obore naređenja državnih vlasti, nazivajući ih tiranijom. A to nisu radili samo oni, već i predsednik Sjedinjenih Država. I to je trenutak kada retorika može da ohrabri ljude koji možda imaju predispoziciju ka nasilju.”

Posle hapšenja ekstremističke grupe, guvernerka Vitmer je prozvala predsednika Trampa da “podstiče nepoverenje i bes.” Tramp je odgovorio tvitujući da ne toleriše “ekstremno nasilje” i da je guvernerka Vitmer “loše radila svoj posao.”

Nekoliko muškaraca protiv kojih je podignuta optužnica bili su članovi anti-vladine paravojne grupe koja je regrutovala članove i komunicirala sa njima preko Fejsbuka. Iako je Fejsbuk obavestio FBI o zapaljivim saopštenjima grupe, stručnjaci kao što je Džoan Donovan kažu da kompanije za društvene medije nisu uvek dovoljno aktivne u odnosu na te pretnje.

“Za mene, to je više upozorenje da postoje i druge grupe koje potencijalno prave slične planove”, kaže Donovan koja je direktorka za istraživanja u Centru Harvard Kenedi Šorenstajn za medijsku i javnu politiku.

“Ako kompanije koje su izgradile mehanizme, šine preko kojih se prenose informacije nisu svesne koja vrsta informacija putuje tim šinama, one dovode javnost u mnogo veću opasnost.”

Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer u kampanji sa Denom O Nilom, demokratskim kandidatom za skupštinu Mičigena, 9. oktobra 2020.
Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer u kampanji sa Denom O Nilom, demokratskim kandidatom za skupštinu Mičigena, 9. oktobra 2020.

Ove godine širom zemlje su izbili i protesti zbog policijskih ubistava afroameričkih građana, u toku kojih je dolazilo do pljački, oštećenja imovine i sukoba sa učesnicima kontra-demonstracija.

Direktor Federalnog Istražnog Biroa Kristofer Rej nedavno je govorio o sve većoj pretnji ekstremizma svedočeći pred Kongresom.

“Iako je većina demonstranata bila mirna, otvorili smo istrage o pojedincima koji su učestvovali u kriminalnim aktivnostima tokom protesta, od kojih su neki pristalice nasilnih, ekstremističkih agenda smišljenih da seju razdor i izazivaju nestabilnost u zemlji.”

Rano glasanje je već u toku u mnogim delovima Amerike a FBI nastoji da razuveri Amerikance da će izbori biti sigurni, i poziva građane da prijave ako sumnjaju na krivična dela koja se odnose na izbore, ili na zastrašivanje birača.

Izvor: Glas Amerike