Svaki treći zaposleni radi za državu – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Aranđelovac » Svaki treći zaposleni radi za državu

Svaki treći zaposleni radi za državu

Čak 132.000 osoba radi u birokratiji, a najviše u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. U kockarskoj i kladioničarskoj industriji je zaposleno više osoba nego u bibliotekama, muzejima i galerijama.

Svaka treća zaposlena osoba u našoj zemlji radi u državnoj službi, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji svedoče da je od 2.131.079 osoba koje su bile zaposlene u 2018. godini, čak 606.118 njih radilo za državu. Brojke RZS takođe svedoče da je izuzetno veliki broj zaposlenih u državnoj administraciji – čak 132.271 osoba obavlja birokratske delatnosti. Pored njih, 87.793 zaposlenih radi u državnim preduzećima, 60.972 za javna lokalna preduzeća, 28.162 zaposleno je u lokalnim samoupravama, 149.603 radi u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, a 146.917 njih radi u obrazovanju i kulturi.

Komentarišući činjenicu da najveći broj zaposlenih radi u javnom sektoru, predstavnica Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević ocenjuje da je više nego paradoksalan podatak da najveći broj radi za državnu administraciju, a istovremeno najveći broj građana izražava nezadovoljstvo njihovim radom.

– Uprkos pričama o digitalizaciji, običnom građaninu i dalje je potreban ogroman broj dokumenata da bi ostvario bilo kakvo pravo ili izmirio svoje obaveze prema državi. Osim toga, dokumenta i formulari su često napisani toliko nerazumljivim birokratskim jezikom da imate potrebu za angažovanjem advokata koji bi vas posavetovao kako se ti papiri ispravno popunjavaju. Istraživanja svedoče da najsiromašnije i socijalno najugroženije osobe ne mogu da ostvare svoja prava na socijalna davanja, jer ne mogu da sakupe sve dokumente, a radno vreme državne administracije je takvo da vam je potrebno da uzmete godišnji odmor da biste išli od šaltera do šaltera. Iako državni službenici rade do 16 časova, sa strankama često rade samo ograničeni broj sati, a anegdote o njihovoj poslovičnoj neljubaznosti ušle su u legendu – kaže naša sagovornica.

Grafikoni Republičkog zavoda za statistiku svedoče da je najveći porast broja zaposlenih zabeležen u sektoru prerađivačke industrije, u kojoj su prošle godine radile čak 27.324 osobe više nego 2017. godine, pogotovo kada je reč o proizvodnji prehrambenih proizvoda, pića, tekstila i motornih vozila. Povećan broj radnika primetan je i u oblasti administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, u kojoj je zaposleno čak 13.489 radnika više nego u 2017. godini, kao i u građevinarstvu, u kojem je 2018. godine radilo 7.090 radnika više nego prethodne.

Zanimljivo je da je u kockarskoj i kladioničarskoj industriji zaposleno više osoba (9.590) nego u bibliotekama, arhivima, muzejima i galerijama (6.902), odnosno više osoba nego u umetničkim, stvaralačkim i zabavnim delatnostima (9.220). Kada je reč o manjim delatnostima, na području cele Srbije svega 6.000 stanovnika bavi se poslovanjem nekretninama, dok se umetnošću, zabavom i rekreacijom bavi 35.000 osoba.

Svaka treća zaposlena osoba u Srbiji radi u Beogradu, a najviše zaposlenih u prestonici živi u opštinama Novi Beograd (142.000) i Savski venac (102.000). Regionalno posmatrano, trećina zaposlenih Vojvođana radi u Novom Sadu, a najviše zaposlenih u Šumadiji i zapadnoj Srbiji živi u Kragujevcu i Čačku.

Polna statistika svedoči da stopa zaposlenosti žena iznosi 38 odsto, što je za 14,7 procentnih poena manje od stope zaposlenosti muškaraca. Najveći rodni jaz na tržištu rada, kad je o zaposlenosti reč, zabeležen je u kategoriji osoba starosti od 55 do 64 godine, gde je stopa zaposlenosti žena 32,5 odsto, a stopa zaposlenosti muškaraca 53 procenta. Statistika takođe svedoči da je preduzetništvo rezervisano za muški pol – u našoj zemlji ima 80.976 preduzetnica i čak 154.758 preduzetnika.

Podaci izvedeni iz istraživanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pod nazivom „Rodna ravnopravnost u Srbiji 2014. godine” jasno govore da žene čine većinsku radnu snagu u manje plaćenim zanimanjima – u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite radi čak 79 odsto žena, u poređenju s 21 odsto muškaraca, dok u oblasti obrazovanja 73 odsto zaposlenih čine žene. Muškarci čine više od 70 odsto zaposlenih u sektoru saobraćaja, građevinarstva i rudarstva, dok je među rukovodiocima – menadžerima, zakonodavcima i funkcionerima učešće muškaraca na nivou dve trećine.