Crveno jaje drevni simbol pobede
HRISTOS vaskrse! Gotovo da nema uzvika sa više simbolike, vere i duhovnosti od pozdrava kojim će se danas i narednih dana međusobno pozdravljati pravoslavni vernici, čestitajući praznik Hristovog vaskrsenja.
Crveno jaje drevni je simbol ovog praznika. Ono simbolizuje ponovno rađanje, neprekidni poredak prirode čiji je čovek sastavni deo i koji svako nosi u sebi. Crvena boja predstavlja krv koju je Hristos prolio na Golgoti okajavajući grehe ljudi, potvrdu čuda koje je preobrazilo svet, kao i radost zbog njegove pobede nad smrću.
Vaskrsu i danima koji mu prethode najviše se raduju najmlađi. Običaj tucanja ofarbanim uskršnjim jajima, smirenje u postu i okupljanje oko praznične trpeze od davnina su krasili radost Vaskrsa.
Jaje je kod većine naroda simbol života, plodnosti i napretka. Za njega se od davnina veruje da ima magijsku moć. Mitovi o nastanku jajeta postoje kod Feničana i Vavilonaca. Ostaci jajeta pronađeni su u egipatskim grobovima, kao i nekropolama iz ranohrišćanske ere.
Tačan odgovor na pitanje kada je ovaj običaj crkva prihvatila ne postoji, ali se prvi put farbana jaja pominju kod hrišćana u 12. veku, iako su kod Slovena stigla tek četiri veka kasnije. U narodnom verovanju običaj farbanja jaja vezuje se za samo vaskrsenje Isusa Hrista.
Novozavetna istina kaže da se posle događaja na Golgoti Marija Magdalena obrela u Rimu s namerom da propoveda hrišćansku veru, zatraživši da je primi lično car Tiberije. Marija je imperatoru prišla rečima: „Hristos vaskrse“! Na njegovo pitanje kako može mrtav da ustane („u to je nemoguće verovati, kao i verovati da ovo belo jaje može postati crveno“) dogodilo se – čudo. Jaje je postalo ružičasto, pa tamno, na kraju jarkocrveno.
Uskršnja jaja u središtu su i mnoštva narodnih običaja i verovanja. Smatra se da farbano jaje zakopano u njivi ili vinogradu čuva letinu. Još je živ običaj da se ujutru, na Vaskrs, svi ukućani omrse najpre farbanim jajetom.
Najveći srpski istraživač običaja i simbolike Veselin Čajkanović ukazivao je da u religiji i mitologiji jaje ima veliki značaj.
– Zbog toga što je jaje izvor života, imalo je veliku ulogu u kultu mrtvih – zapisao je on. – Lako je razumeti da će žrtva u jajima biti naročito draga mrtvima, jer jaje sadrži ono što je mrtvima najpotrebnije – život.
TEHNIKE FARBANJA
SRPSKE domaćice posebno su vešte u iscrtavanju i bojenju vaskršnjih jaja. Najčešće se koriste tri tehnike. Prvu čini oslikavanje jaja crtežima ili ukrasima i njihova autentičnost je prvenstveno u likovnom umeću, a manje u koloritu. Druga vrsta prazničnih jaja su ona koja su premazana bojama. Treći tip dekoracije postiže se lepljenjem listova biljaka, koje se posle kuvanja otiskuju na kori stvarajući jedinstveni prirodni ukras. U novije vreme sve se šire koriste nalepnice, ili specijalne folije kojima se jaja „oblače“. Jaja se danas farbaju najčešće posebnim industrijskim bojama, mada veliki broj domaćica najradije koristi prirodne materijale – lukovinu, koprivu, borovnice…
Izvor: Večernje novosti, Rade Dragović
