Deca iz hraniteljskih porodica teže dolaze do posla

Iz nedovoljno sigurnosti i samopouzdanja obeleženi su kao deca iz domova ili iz hraniteljskih porodica, zbog čega im je put do posla mnogo teži, a time i šansa da se osamostale i započnu novi život.

„Uprkos tome koliko smo obrazovani i kompetentni, suočeni smo s teškoćama, ali mladi ljudi prevazilaze ove probleme. Međutim, poslovi koje pronalaze su često na određeno vreme i ne daju sigurnost“, priča Meliđana Džaferaj iz Albanije.

U zemljama Zapadnog Balkana najveća je nezaposlenost upravo tih mladih.

„Veoma često odustaju od školovanja, veoma često i kada se i zaposle zbog nedostatka socijalnih veština ne mogu da opstanu u radnoj sredini, pogotovo ako ne postoji posebna senzibilisanost i nerazumevanje za njihove potrebe, zbog toga su veoma često uključeni u rad na crno pa čak i radnu ekspoloataciju“, kaže direktorka SOS Dečjeg sela Vesna Mraković Jokanović.

„Svi moramo imati supervizora u životu“ 

Projektni menadžer Programa jačanja mladih u BiH Damir Mahmić navodi da se radi o motivaciji, samopouzdanju, samopoverenju.

„Svi uvek u životu moramo imati nekog supervizora, nekog kome ćemo se obratiti, e to smo mi“, kaže Mahmić.

Kada dobiju šansu, oni je i iskoriste. U Dečjem selu u Srbiji, na primer, iz generacije 11 srednjoškolaca svi su upisali fakultet, na budžet.

„Nama je važno da ove programe nastave lokalne institucije. Nastavićemo da pomažemo da budu bolji uslovi života i rada, kako bi im ponudili perspektivu da ostanu u Srbiji“, rekla je Ane-Kristin Ppplica, šef ekonomskog sektora ambasade Nemačke u Beogradu.

Nova strategija i akcioni plan 

A Srbija priprema novu strategiju zapošljavanja i trogodišnji akcioni plan.

„Strategija će poseban akcenat staviti na mlade koji nisu u obrazovnom ciklusu, nisu zaposleni, niti su na obuci, dok će značajna pažnja biti posvećena stvaranju uslova za zapošljavenje mladih sa viskim obrazovanjem a samim tim i njihov opstanak u zemlji“, navela je Mirjana Čojbašić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Za zapošljavanje, profesinalnu rehabilitaciju osoba s invaliditetom, prekvalifikacije i dokvalifikacije, obezbeđeno je više od četiri milijarde dinara.

Izvor: rts.rs