Home » Sport » Dijamantu Partizana uzor je Nole: Imam slične ciljeve

Dijamantu Partizana uzor je Nole: Imam slične ciljeve

Teče prepodnevni trening Partizana u Beleku…

Stručni štab isprobava napadačke opcije. Debitant na pripremama, tinejdžer Filip Stevanović, koji je u septembru napunio 16 godina, dobija zadatke po levoj strani terena.

Kaže da najviše voli poziciju u sredini, ali i da jednako dobro može da odigra i po levom i po desnom krilu. Trener Zoran Mirković je odlučio da ga “proba” levo.

Fića dobija loptu, kreće da je izvlači, a onda hitro “lomi”. Stariji kolega iz odbrane, u ovom sluačju protivnik, ostaje na zemlji i pogledom prati dečaka kako se spušta do golmana. Nekoliko minuta kasnije prelazi u sredinu. I opet finta…

Tek je na polovini drugog razreda Sportske gimnazije, ali mu hrabrost i samopouzdanje ne manjkaju u duelima sa više nego duplo starijim saigračima. Fali mu snage, malo više mišićne mase. Uf, kada još i bude stekao…

Oni, koje je pre nekoliko minuta “lomio” po terenu, ništa mu ne zameraju. Naprotiv. Hrabre ga. Svesni su da se brusi dijamant Partizana i srpskog fudbala. Isti onaj koji je pokojni čika Trba (Dušan Trbojević) video u Arilju još pre osam godina.

Sada ga je Bata poslao na finalnu obradu…

“U Partizanu sam od 2011. godine. Prošao sam sve kategorije, od ‘petlića’, do kadeta. Neizmerno sam zahvalan trenerima Radovanu Vraniću iz Arilja i čika Trbi, oni su me skautirali i praktično mi otvorili vrata Partizana, kluba za koji navijam”, počeo je Stevanović svoj prvi intervju za MODNO.

U karijeri Filipa Stevanovića sve se okrenulo preko noći, pre mesec i po dan. Igrao se 82. minut prvenstvene utakmice protiv Rada na Banjici kada ga je Mirković pozvao i saopštio mu: “Fićo, ulaziš.” Sa 16 godina, dva meseca i 14 dana postao je treći najmlađi debitant u istoriji kluba, ispred njega su samo Dušan Vlahović i Nenad Marinković.

Kako ti deluju prvi meseci u prvom timu Partizana?

“U novembru sam se priključio prvom timu. Osećam ovaj klub kao porodicu. Svi su vrlo pažljivi prema nama mlađima. Nestvaran je osećaj trenirati sa veličinama poput Saše Ilića, Vladimira Stojkovića… Nesebično me savetuju, ukazuju na greške, pomažu mi da se opustim. Lako je uz njih razbiti strah i tremu, koji su, da se ne lažemo, postojali na početku.”

Čini se da ti malo nedostaje snage?

“Teško je kada se naglo iz mlađih kategorija pređe u seniorski rang. Odjednom počneš da vodiš duele sa daleko snažnijim i iskusnijim igračima. Ali, ne prezam ni od čega, maksimalno sebe dajem svakom treningu i utakmici. Ojačaću.”

Filip Stevanović FK Partizan pripreme AntalijaFoto: MONDO/V. Sukdolak

Današnjim klincima fudbalski uzori su uglavnom Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo. Stevanović je, ipak, izdvojio nekog drugog.

“Ronaldinjo je bio magičan, poseban. Naravno, ne bih imao ništa protiv da budem kao Mesi ili Nejmar, ali kod Ronaldinja je postojala neka magija, moć. Neverovatna kontrola lopta, radio je nešto što niko nije mogao, što niko nije ni pomišljao.

Ronaldo?

“Nije mi među prvim favoritima, ali mi je uzor, kada je reč o radu i golovima. Ne volim sebe da hvalim, jer mislim da bi to trebalo drugi da čine, ali najviše volim da driblam. Dribling je možda moja najbolja karakteristika kao fudbalera. Kristijano je sjajan, ali nije dribler kao navedeni “

Sportski uzor mu, ipak, nije fudbaler, već Novak Đoković. Zašto?

“Čitam Novakovu knjigu. Odlična je. Počeo sam da je čitam jer mi se sviđa njegov način života, kako je stigao do uspeha. Zaključio sam da moram da pazim o svemu, da budemo posvećen i najsitnijim detaljima, da radim, da se pravilno hranim.”

Možda je rano za takvu ishranu sa 16 godina?

“Neki misle da je rano, ali ja imam veće ciljeve. Do njih mogu samo tako i već pazim na ishranu.”

Kako usklađuješ školu i obaveze u klubu?

“Još uvek idem redovno u školu, ali ću videti kako ću dalje. Mnogo je obaveza, teško mi je od kada treniram sa prvim timom. Ne stižem da idem u školu. Cimer Kalaba (Strahinja Pavlović) se prebacio na vanredno u drugoj godini, verovatno ću i ja drugo polugodište. Nažalost, poziv fudbalera traži dosta odricanja. Treniranje u velikom klubu i redovno školovanje skoro da je neizvodljivo. Imam dva puta dnevno treninge, tu su i utakmice. Drugare iz škole skoro da i ne viđam u poslednje vreme.”

Da li imaš devojku?

“Nemam još uvek, fokusiran sam na treninge i fudbal, samo mi je to u glavi. Već sam postavio ciljeve za 2019. Da se dokažem, da izgradim mesto u timu, da napravimo dobar rezultat u Evropi sa Partizanom.”

Kako u budućnosti vidiš sebe u Partizanu?

“Želeo bih da ostavim trag, da u klubu provedem što više vremena, da izgradim sebe kao ličnost i kao igrača.”

Posle Partizana?

“Ne razmišljam o tome”, završio je Filip Stevanović, momak pred kojim je još dosta rada i odricanja do zvezda, ali koji definitivno korača u pravcu uspeha.

Izvor: MONDO Vesti