Home » Srbija » Evrooazijska “braća”:Belorusi neće ni mrvice našeg sira

Evrooazijska “braća”:Belorusi neće ni mrvice našeg sira

Pregovori o saradnji sa Evroazijskom unijom prekinuti, pojedine članice protive se plasiranju naše robe na njihovo tržište. Belorusi ODBIJAJU da dobijemo izvoznu kvotu od POLA PROCENTA njihove proizvodnje.

štapići, grožđe, sirFoto: Guliver/Getty images, Ulianna

Na parolama je sve u redu ali u stvarnosti put srpske robe do ruskog tržišta daleko je od lakog i jednostavnog. Na dugo najavljivani i pred Putinovu posetu Srbiji na sva zvona hvaljeni sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom, nikao da se približi ostvarenju.

Pregovori su daleko od kraja a ovaj put, dogovoru se preprečilo 1.000 tona sira, za koje je Srbija želela da budu kvota za izvoz na tržište zemalja ove unije, javljaju “Večernje novosti”.

“U suštini, mi pregovaramo sa celom Unijom, koja je ekonomski integrisana grupacija, ali nam je ključno rusko tržište. Sireve za koje tražimo kvotu, već plasiramo u Rusku Federaciju. Isto tako, želimo tamo da ponudimo i alkohol, ali drugi su se tome protivili, kako bi zaštitili svoje pozicije na tržištu. Srbija ne može nikog da ugrozi, jer su to simbolične količine. Tražimo kvotu od 1.000 tona za sir, ali se tome protivi Belorusija. Inače, oni godišnje proizvedu 200.000 tona sira, a 185.000 tona završi na tržištu Rusije. Mi tražimo 1.000 tona i oni se bune”, objašnjava Jagoda Lazarević, specijalni savetnik ministra trgovine.

Ovo je bitno i za naše izvoznike, jer 70 odsto ukupne proizvodnje sira ide na rusko tržište. Ako se pogleda i struktura izvoznika, to su uglavnom strani investitori, koji su došli ovde, zapošljavaju naše radnike, jer im je Srbija dobra veza za izvoz na ovo tržište. Zbog ovog sporazuma su investitori i došli.

Tržište od 180 miliona

Evroazijska ekonomska unija je nastala na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina 2015. godine i tu čine je Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Rusija i Kirgizija. Tržište obuhvata više od 180 miliona stanovnika, a trenutna razmena robe sa Srbijom dostiže 2,8 milijardi dolara. Najviše se trguje sa Rusijom.

Prema rečima Lazarevićeve, interes Srbije jeste da zadrži visok stepen trgovinske liberalizaacije, ali i da dobije neka nova proširenja. Pregovori o novom sporazumu, koji su prekinuti, trebalo bi da zamene postojeće bilateralne sporazume, koje Srbija ima sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.

“Tražili smo bescarinski režim za neke vrste sireva, alkohol i cigarete. I dalje se prilikom izvoza naših proizvoda naplaćuje carina za te zemlje. Bescarinski režim nam se odobrio za voćne rakije, ali za ostale proizvode nije. Bili smo uporni da pričamo o tome i da onda tražimo kvote, 1.000 tona za sir, 2.000 tona za cigarete i 50.000 litara za vinjak. Što se vinjaka tiče, tu se protivila Jermenija, pošto oni štite svoju poziciju na ruskom tržištu, jer izvoze neku vrstu konjaka”, kaže Lazarević.

Belorusiji su smetali sirevi. A obe zemlje bile su i protiv cigareta. Naši argumenti su bili da bismo sir i vinjak izvozili uglavnom u Rusiju, a cigarete za Kirgistan. Zahtevi su nam vrlo umereni i skromni, ako gledamo kapacitete koje to tržište može da primi.

Kako objašnjava Lazarevićeva, Rusija i Belorusija sireve mogu da izvoze na teritoriju Srbije bez carina. Čak i cigarete iz Rusije u Srbiju ulaze bez carina, a naša zemlja, ako izveze cigarete kod njih, plaća 18 odsto carine.

“Ne želimo da odustanemo od naših zahteva. Štitimo našu industriju i potencijalne potrošače, da im otvorimo novo tržište i dobijemo više nego što smo imali, kako bismo smanjili asimetriju koja postoji na našu štetu”, jasna je Lazarevićeva.

Prema rečima Lazarevićeve, Srbija je tražila da nam dozvole voćne rakije, a zauzvrat će odobriti Belorusiji izvoz votke. Za konjak smo ponudili kvotu od 2.000 tona.

“U pregovorima smo imali podršku Rusije, ali beloruska strana je to stopirala. Da bi dogovor bio postignut, mišljenje mora biti jedinstveno.”, kazala je Lazarevićeva.

Izvor: MONDO Vesti