Home » Srbija » Haški sud: Nek Stanišić ostane još malo

Haški sud: Nek Stanišić ostane još malo

Međunarodni sud u Hagu odlučio je da Jovici Stanišiću, optuženom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, produži boravak na privremenoj slobodi u Srbiji do 19. aprila 2018.

Jovica Stanišić i Franko Simatović Foto: youtube/screenshot Jovica Stanišić i Franko Simatović

Ponovljeni haški proces Stanišiću, bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije, i saoptuženom Franku Simatoviću Frenkiju, operativcu te službe, biće nastavljen 23. februara pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala.

Simatović je, sredinom decembra prošle godine, takođe pušten na privremenu slobodu tokom praznične pauze u radu suda, a u pritvor u Sheveningenu mora da se vrati do 19. januara.

Tok suđenja

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009., prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice. Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen. Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Prvooptuženi Stanišić je na privremenoj slobodi u Beogradu, zbog bolesti, od 21. jula prošle godine. Rok na koji je bio pušten prethodnom odlukom raspravnog veća isticao je 18. januara.

Sudije su, kako je danas saopštio haški sud, usvojile zahtev odbrane, podnet krajem decembra 2017, da Stanišiću produže boravak na privremenoj slobodi.

Haško tužilaštvo tome se nije usprotivilo, za razliku od prethodnih prilika kada je tražilo da sud Stanišiću naloži da se vrati u Hag.

Stanišić je u Hagu prisustvovao prvom delu ponovljenog suđenja, koje je počelo 13. juna prošle godine.

Po ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.

Pre nego što je pušten na privremenu slobodu dok suđenje traje, Stanišić se odrekao prava da prisustvuje procesu, na kojem ga zastupaju njegovi branioci.

Raspravno veće naložilo je lekarima sa beogradske Vojnomedicinske akademije, koji Stanišića leče, da nastave da sud redovno izveštavaju o njegovom stanju.

Donoseći odluku da produže Stanišićev boravak na privremenoj slobodi, sudije su konstatovale da se on do sada pridržavao svih propisanih uslova.

Odluka o nastavku suđenje u odsustvu optuženog je bez presedana u dosadašnjoj istoriji suda u Hagu.

Pred Haškim tribunalom, naime, nije bilo moguće da se suđenje odvija u odsustvu optuženog, ali je pravilima sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, to omogućeno, ukoliko se optuženi odrekne prava da prisustvuje procesu, a u sudnici ga zastupaju advokati.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, nakon što su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Đinđića, Stanišića i saoptuženog Franka Simatovića Frenkija je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Izvor: MONDO Vesti