Ishod izbora na Kosovu menja oblik pregovora sa Srbijom – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Svet » Ishod izbora na Kosovu menja oblik pregovora sa Srbijom

Ishod izbora na Kosovu menja oblik pregovora sa Srbijom

Preveremeni izbori na Kosovu proteklog vikenda, na kojima je najviše glasova dobila opoziciona stranka levog centra “Samoopredeljenje”, po svemu sudeći, promeniće političku scenu, dok analitičari smatraju da bi mogli i da drugačije oblikuju dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

U pisanoj izjavi za Glas Amerike, portparol Stejt departmenta pozvao je novo kosovsko rukovodstvo da bude spremno da se “momentalno upusti u razgovore sa Srbijom i radi na postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa”.

Lider pokreta “Samoopredeljenje” Aljbin Kurti priznao je da je dijalog važan, ali i nagovestio da nije u žurbi da počne sa razgovorima o normalizaciji.

“To ne može da bude na vrhu liste prioriteta prvog dana kada preuzmem položaj premijera”, rekao je Kurti u intervjuu za novinsku agenciju Asošijeted pres.

Ukoliko Kurti – bivši lider studentskog pokreta s nacionalističkim tendencijama – postane premijer, bio bi prvi posleratni predsednik vlade koji nije iz redova bivših ratnih boraca za nezavisnost.

Demokratska partija Kosova (DPK), čiji je lider bio aktuelni predsednik Hašim Tači, po prvi put će postati opoziciona stranka.

Međutim, Samoopredeljenje neće moći samo da formira vladu. Posle prebrojnih svih glasova, Kurtijeva stranka osvojila je 25,59 odsto, tako da je on već pozvao Demokratski savez Kosova (DSK), stranku desnog centra, da formiraju koaliciju.

Dijalog sa Srbijom

Evropska unija i SAD vrše pritisak na Kosovo i Srbiju da nastave dijalog u okviru puta evroatlanskih integracija za obe zemlje. Međutim, razgovori su u zastoju otkad je Kosovo, prošlog novembra, uvelo tarife od 100 odsto na robu iz Srbije.

I dok su neki analitičari veoma oprezni kada se radi o predviđanjima da li će tarife biti ukinute odmah, neki su umereni optimisti.

“Nova vlada, uz pomoć SAD i EU, vrlo lako može da smisli formulu sa Begradom pšrema kojoj, na primer, tarife budu suspendovane, kako razgovori počinju”, kaže analitičar Januš Bugajski.

Srbija, s druge strane, ne priznaje nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 2008. godine, nepunih devet godina posle NATO intervencije kako bi se zaustavilo etničko čišćenje koje su sprovodile srpske snage na Kosovu.

U poslednjih godinu dana, razgovori o promeni granice, koja obuhvata razmenu teritorija, bili su kao neko obećanje novog života za pregovore o normalizaciji između predsednika Kosova Hašima Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Profesor njujorškog Univerziteta Kolumbija Dejvid Filips tvrdi da je ta ideja sada mrtva.

“Pregovori moraju da imaju dnevni red, a dnevni red bi trebalo da bude ispunjavanje postojećih sporazuma”, kaže Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava, tog univerziteta.

“Pregovori ne bi trebalo da budu o razmeni teritorija ili menjanju granica. Narod Kosova to ne želi. Nijedna od vodećih stranaka to ne želi”.

Danijel Server sa Univerziteta Džons Hopkins smatra da je narod Kosova već izneo svoje mišljenje, glasajući protiv korupcije u vladi i predložene promene granice.

“Očkujem da Kosovo u sledeću fazu razgovora uđe sa sa solidnom pozicijom u korist teritorijalnog integriteta i suvereniteta države”, izjavio je Server za albanski servis Glasa Amerike.

“Mislim da će insistirati na tome i to može da znači da neće biti momentalnog rešenja problema statusa”.

Brige i nade Zapada

Zapadni zvaničnici imali su problem sa nekim Kurtijevim ranijim stavovima, kao što je njegovo zalaganje za ujedinjenje Kosova i Albanije.

Kurti je proveo više od dve i po godine u zatvoru u Srbiji zbog aktivizma u vezi sa nezavisnošću Kosova, a oslobođen je 2001. posle pritiska Zapada na vlasti u Beogradu.

Posle ovonedeljenih izbora, srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin nazvao je Kurtija “ološem”, dok je Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za Kosovu i Metohiju rekao da je Kurti “lažljivac” i “ekstremista”, koji je kršio demokratska prava kosovskih Srba.

Međutim, Edvard Džozef iz Centra za transatlantske odnose ističe da neki političari “promene pesmu” kada dođu na položaj.

“Ulazak u vladu menja ljude i menja političare”, kaže Džozef.

“Veoma je lako spolja da se kritikuje, a potpuno druga stvar kada dođete u Brisel ili Vašington, ili vam dođu visoki zvaničnici iz ta dva grada, a vi treba da ih saslušate”.

Nemačka kancelarka Angela Merkel (levo) i predsednik Francuske Emanuel Makron (desno) sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem (u sredini) u Berlinu 29. aprila 2019. (Foto: Reuters/Annegret Hilse)
Nemačka kancelarka Angela Merkel (levo) i predsednik Francuske Emanuel Makron (desno) sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem (u sredini) u Berlinu 29. aprila 2019. (Foto: Reuters/Annegret Hilse)

Džozef dodaje da je Kosovo zavisno od spoljnih aktera i u ekonomskom i u bezbednosnom smislu.

Dejvid Fillips smatra da će se se američki zvaničnici prilagoditi novoj stvarnosti.

“Kurti će prvi imati priliku da formira novu”, kaže on. “Moraće da sarađuje sa ostalim strankama, a moraće i da se pozabavi odnosima sa kosovskim Srbima i Srpskom listom, kako bi konstruktivno mogao da radi na jačanju zajedničkog društva koje je multietničko i demokratsko”.

Server ističe da su se preračunali svi oni, koji su mislili da će SAD učiniti sve da održe takozvanu “stabilokratiju” – ideju tolerancije autoritarne vlasti u zamenu za političku stabilnost.

“Kad god je postojala ozbiljna alternativna opcija na Balkanu, Amerikanci se nisu protivili njenom dolasku na vlast, a ni ne treba da se protive njenom dolasku na vlast”, smatra Server.

Novopostavljeni izaslanik za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel ove nedelje posećuje i Prištinu I Beograd.

Burim Godžuli učestvovao je u ovom izveštaju.

Izvor: Glas Amerike