Koliko su ozbiljne posledice fizičke neaktivnosti školske dece
Petina ljudi u Srbiji je gojazna i zbog toga u većem riziku da oboli od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, srčanih oboljenja. Zdrave navike stiču se u detinjstvu, a to u velikoj meri zavisi od roditelja i nastavnika.
Ipak, manji je broj onih koji se i van škole druže sa loptom. Uglavnom samo ako treniraju. Čak je i nekad uobičajena slika na kojoj se gotovo celo odeljenje nadmeće ko će brže da trči i više da skoči, sada viđa samo kod mlađih osnovaca.
„Devojčice najčešće ulaskom u pubertet više odsustvuju sa časova fizičkog, dečaci još vole da se takmiče, da jedni protiv drugih igraju, ali ulaskom u pubertet mogu reći da pada motivacija učenika i da je na nama nastavnicima da ih što više motivišemo, prenesemo neke zdrave stilove života“, kaže Nenad Lešević, nastavnik fizičkog vaspitanja u kraljevačkoj OŠ „Svetozar Marković“.
Nimalo lak zadatak kada protiv sebe imate društvene mreže i video-igrice. Sati provedeni u virtuelnom svetu imaju niz negativnih posledica, pokazalo je istraživanje nastavnika fizičkog u odeljenjima od petog do osmog razreda ove škole.
„Svako četvrto dete ima problem sa gojaznošću“, naglašava Lešević. „Od desetoro dece koje imaju taj problem, možda jedno ili dvoje imaju stvarno zdrvastvenih prblema zbog čega imaju problem sa gojaznošću, sve ostalo je samo fizička neaktivnost i loš način ishrane.“
Gojaznost nije jedini problem. Neretko iz osnovne škole đaci izlaze sa deformitetima, nedovoljno razvijenom motorikom, slabim imunitetom. Za razliku od ocena, zdravlje se teže popravlja.
