Home » Srbija » Komercijalna banka na “radaru” Rajfajzena

Komercijalna banka na “radaru” Rajfajzena

Na “radaru” mogućih kupovina austrijske Rajfajzen banke Internešenel (RBI) nalazi se i Komercijalna banka u Srbiji, otkriveno je danas na konferenciji za novinare RBI u Beču. Vlada Srbije može da zaradi 172 miliona evra ili izgubi 37.

komercijalna banka,komercijalnaFoto: MONDO/Georgi Mitev Šantek

“Trenutno se u više zemalja centralne i istočne Evrope sprovodi konsolidacija bankarskog sektora u kojem želi da učestvuje RBI”, rekao je direktor RBI Johan Štrobel, dodajući da su, s tim u vezi, posebno interesantni Češka, Slovačka, Bugarska i Srbija.

Prilično interesovanje

Beogradski mediji su ovih dana spekulisali da je interesovanje za kupovinu Komercijalne banke pokazalo pet domaćih i stranih investitora – tri strateške kompanije koje već imaju iskustvo u bankarskom sektoru i dva investiciona fonda kojima bankarstvo nije primarna delatnost.

Štrobel je naveo da na relevantnim tržištima RBI želi, nakon dugo vremena, da raste putem akvizicija portfolija ili kupovinom manjih banaka ako cena i okruženje budu odgovarali.

Na konferenciji za štampu, na kojoj su predstavljeni rezultati poslovanja ostvareni u 2018. godini, uprava RBI je objasnila da prati javne i polujavne diskusije o privatizaciji Komercijalne banke, napominjući da proces prodaje još nije pokrenut, prenela je austrijska agencija APA.

Ministar finansija Siniša Mali je prošle nedelje najavio da će u maju biti raspisan tender za pronalaženje strateškog partnera i da bi ceo postupak trebalo da bude završen do kraja godine.

“Očekujem najmanje dve referentne ponude i najbitnije je da proces bude transparentan. U međuvremenu kompanija Lazar, koju smo nedavno odabrali za savetnika, pripremiće dokumentaciju i ukazati državi na najbolje opcije. Ko su potencijalni partneri ja sada zaista ne znam. Važno je samo da oni ispunjavaju uslove koje je propisala Narodna banka Srbije”, rekao je Mali.

Republika Srbija u Komercijalnoj banci ima 42 odsto vlasništva, Evropska banka za obnovu i razvoj 24,4 posto, a Međunarodna finansijska korporacija (IFC, deo Svetske banke), ima 10 procenata.

Prema ranijem sporazumu sa partnerima od pre deceniju, Vlada Srbije mora da ide u privatizaciju Komercijalne banke jer bi inače morala da otkupi akcije od drugih vlasnika po garantovanoj minimalnoij ceni od 252 miliona dolara (oko 223 miliona evra). Trenutna cena njihovog dela banke na Beogradskoj berzi je nešto malo manja od 186 miliona evra.

To je precizirano ugovorom iz 2006, prema kome manjinski akcionari – EBRD, IFC, Svedfond i nemački DEG – koji su od 2006. do 2009. uložili 170 miliona evra u njene akcije, imaju pravo da aktiviraju “put opciju” ako država ne započne privatizaciju.

Znači na Vladi Srbije je da ili zaradi najmanje 172 miliona evra, koliko njen deo trenutno vredi na Beogradskoj berzi, ili izgubi 37 miliona na isplatu ostalih akcionara (pod uslovom da ima 223 miliona evra da uopšte otkupi akcije).

Izvor: MONDO Vesti