Home » Svet » “Kralj kafe” Šulc razmišlja o kandidaturi za Belu kuću

“Kralj kafe” Šulc razmišlja o kandidaturi za Belu kuću

Hauard Šulc, milijarder koji je stekao bogatstvo zahvaljujući lancu kafića Starbaks, sada je uzbrukao strasti na političkoj sceni SAD, pošto razmatra da uđe u predsedničku trku 2020. kao nezavisni kandidat.

Bivši direktor globalne korporacije Starbaks objavio je u jednom TV intervjuu kao i na društvenim mrežama u nedelju da bi mogao da se takmiči protiv predsednika Donalda Trampa ali i kandidata koga izabere Demokratska partija, vodeći kampanju van tradicionalnog sistema dve velike stranke.

“Volim našu zemlju i ozbiljno razmišljam o kandidaturi za predsednika kao nezavisni kandidat centra”, napisao je Šulc na Tviteru. “Nema boljeg trenutka za to, naše dve stranke su podeljenije nego ikad. Razgovarajmo o tome kako da se ujedinimo i stvorimo prilike za što više ljudi.”

U intervjuu koji je emitovan u programu “60 minuta” na TV mreži CBS, samoproklamovani “demokrata celog svog života” opisao je Trampa kao čoveka koji “nije kvalifikovan da bude predsednik”, i okrivio obe stranke da “konzistentno ne rade ono što je potrebno u interesu građana SAD.” Optužio ih je da se “svakog dana bave samo politikom osvete.”

Tokom intervjua, novinar Skot Peli je predvideo “ljutiti tvit u osam uveče” od predsednik Trampa koji reaguje na Šulcove reči. Tvit je, međutim, stigao u osam ujutru narednog dana.

Tramp, za kojeg neki analitičari veruju da bi imao koristi od Šulcove kandidature, u suštini mu je uputio izazov da uđe u trku, navodeći da 65-godišnji Njujorčanin “nema petlju da se kandiduje za predsednika.”

Tramp je izjavio da je gledao Šulcov intervju i složio se sa njim da nije “najpametnija osoba”. Predsednik je, verovatno misleći na sebe u Beloj kući, rekao da “Amerika već ima takvu osobu”.

Predsednik je svoj tvit završio dosetkom da se nada da mu Starbaks “i dalje plaća kiriju u Trampovoj kuli” u Njujorku.

Mnogi ozbiljni politički posmatrači su vrlo skeptični da Šulc ima ikakve šanse da porazi bilo sadašnjeg predsednika ili kandidata Demokratske partije.

“U politici – sve je u dobrom trenutku a Šulc je izabrao najgori mogući trenutak”, ocenio je istoričar i autor Rik Šenkman. “Ovo je najgore vreme u američkoj istoriji za nekog milijardera da se kandiduje za predsednika. Tramp je diskreditovao ideju biznismena kao predsednika za celu jednu generaciju.”

Drugi kažu da politički establišment ne treba da bude tako siguran da nezavisni kandidat nema šansu za pobedu 2020.

“Ceo proces je poremećen i zato je sve moguće”, smatra profesorka istoirje na koledžu Skidmor, Dženifer Delton. Ona ističe da je Trampova pobeda 2016. kao kandidata bez političkog iskustva pokazala da su političke stranke u SAD sada slabije nego bilo kad od građanskog rata.”

Mnoge demokrate strahuju da bi Šulc naneo veću štetu njihovom kandidatu nego Trampu. Jedan od kandidata za nominaciju Demokatske partije, Hulijan Kastro, bivši sekretar za urbanizam, izjavio je da ne misli da bi nezavisna kandidatura Šulca bila u najboljem interesu zemlje jer bi “pružila Donaldu Trampu najbolju šansu da bude ponovo izabran.”

Bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg takođe pokušava da odvrati Šulca od ideje da se takmiči kao nezavisni kandidat. “2020, postoji velika verovatnoća da bi nezavisni kandidat samo podelio glasove onih koji su protiv Trampa što bi dovelo do reizbora predsednika”, napisao je Blumberg na Tviteru u ponedeljak, ističući da je on sam izbegao taj rizik 2016.

Demokrate imaju pravo što su zabrinute, rekao je Šenkman za Glas Amerike, predviđajući da bi Šulc “odvukao glasove umerenih republikanaca iz predgrađa koji bi inače glasali za demokratu”. Prema njegovom mišljenju, ulazak Šulca u izbornu trku bi mogao da “zaštiti Trampa od posledica sopstvenih prekršaja i nekompetencije.”

Šulc nije direktno odgovorio na bojazni demokrata, ali je u intervjuu za CBS rekao “Želim da pobedi američki narod. Želim da pobedi Amerika.”

Nezavisni kandidati nikada nisu pobedili na predsedničkim izborima u SAD ali su u nekim slučajevima, čak i u proteklih nekoliko decenija, uticali na ishod ili promenili smer jedne od dve stranke.

1968, bivši guverner Alabame Džordž Valas, kao kandidat anti-liberalne Američke nezavisne stranke, osvojio je 13 odsto glasova i odneo pobedu u pet južnih država, što je, prema Delton, “označilo veliku tranziciju u izbornom sistemu, a ona je značila konsolidaciju Demokratske partije kao stranke građanskih prava i različitosti.” Demokrate su ranije bile stranka koja je obuhvatala i segregacioniste, a kada su konzervativne demokrate sa juga napustile stranku u korist Valasove partije, to je pomoglo da se Republikanska partija proširi u regionu kojim su demokrate godinama dominirale.

1992, konzervatini milijarder Ros Pero odneo je dovoljno glasova koji bi verovatno pripali republikancu Džordžu Bušu starijem da je to pomoglo demokrati Bilu Klintonu da postane predsednik. Pero, koji se protivio globalizaciji, bio je “vesnik Trampovog ekonomskog nacionalizma”, ističe Delton.

Na izborima 2000. Ralf Nejder, zaštitnik prava potrošača, koji se kandidovao u ime Zelene stranke, je prema mišljenju mnogih demokrata preuzeo dovoljno glasova od potpredsednika Ala Gora da otvori put za pobedu republikancu Džordžu Bušu.

2020, prema Delton, “republikanci i Tramp bi trebalo da budu zabrinuti zbog iste stvari. Nezavisni kandidati po svojoj prirodi odvlače glasove obe stranke.”

Uprkos tome, prema mišljenju Šenkmana, “Šulc bi samo protraćio svoj novac”. Istoričar smatra da se sistem dve stranke koji u SAD funkcioniše od 1824, neće promeniti i da Šulc nema šanse da pobedi.

Izvor: Glas Amerike