Lene: Budućnost Zapadnog Balkana isključivo vezana za EU – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Svet » Lene: Budućnost Zapadnog Balkana isključivo vezana za EU

Lene: Budućnost Zapadnog Balkana isključivo vezana za EU

Zapadni Balkan ponovo se pojavljuje kao problematičan deo evropskog kontintinenta, suočen sa korupcijom i ekonomskom stagnacijom, dok neki od lidera u regionu ponovo prihvataju nacionalizam kako bi izbegli rešavanje internih teškoća, smatra Štefan Lene, ekspert Zadužbine Karnegi za Evropu, sa sedištem u Briselu.

“Ostaje problem to što je reč o zemljama koje su strukturno prilično slabe zemlje, dok su istovremeno opterećene brojnim problemima. Pre svega još nisu osposobljene da pravilno primene zakonodavstvo EU, dok napredovanje u tom smeru ide izuzetno sporo. Neke od ovih zemalja, Srbija je karakterističan slučaj, na vrhu imaju nacionalističke političare koji tipično iskazuju privrženost perspektivi EU, ali nisu iskreni u tome, jer ako bi se Srbija zaista pridružila Evropskoj uniji, za takve zvaničnike više ne bi bilo mesta”.

Lene smatra da je u regionu Bosna i Hercegovina suočena sa najvećim teškoćama, ali da nema drugu opciju nego priključivanje evropskom bloku:

„Mislim da je BiH najtužnija zemlja od svih. U potpunosti je zaostala na svom putu, jer nacionalistički političari iz tri različite grupe dele plen među sobom. Zemlja ne može da napreduje i zbog komplikovanog Dejtonskog sporazuma, koji u osnovi sprečava svaki napredak. Pored toga, obrazovani mladi ljudi sve više napuštaju zemlju, što znači da neće učestvovati u naporima da se izgradi država osposobljena da produktivno funkcioniše“.

Prema stručnim procenama postoji iznenađujuća dimenzija prilika u BiH, dodaje naš sagovornik:

“S jedne strane, politička strujanja su izuzetno loša, s druge strane bezbednosna situacija je zapravo stabilna. Smatra se da ne postoji rizik od novog rata, ljudi su premoreni, ne žele nikakav sukob, žele bolji život, a ne da dižu ruku jedni na druge. Istovremeno, prema evropskim dugoročnim prognozama, Bosni i Hercegovini, koja se geografski nalazi između Hrvatske, koja je već članica Unije, i Srbije, koja se nalazi na tom putu, ne preostaje ništa drugo već da im se pridruži, mada će taj proces trajati duže nego što se verovalo“.

Nemačka planira postavljenje visokog predstavnika (za BiH), dok bi zajedno sa novom američkom administracijom, u kojoj učestvuju ljudi koji dobro poznaju region, moglo doći do boljeg celovitog rešenja za Bosnu i Hercegovinu, kaže Lene.

Povodom dijaloga između Srbije i Kosova, naš sagovornik ističe političku nestabilnost u Prištini – od podizanja optužnice za ratne zločine protiv bivšeg predsednika Hašima Tačija do još jednih izbora u februaru, što znatno utiče i na tok pregovora između dve strane.

Lene se slaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman za dogovor:

“Međutim, njegov teritorijalni zahtev za postizanje konačnog sporazuma ostaje neprihvatljiv za neke članice evropskog bloka. Stoga ne očekujem rešenje kosovskog pitanja u ovoj godini,” kaže Lene.

Lene dodatni uzrok usporavanja procesa u odnosu na početni tempo integracije objašnjava daleko manjim strateškim značajem Jugoistočne Evrope u poređenju sa Istočnom i Centralnom Evropom, koje su integrisane tokom ranih 2000-tih.

„Setimo se velikog proširenja 2004. i 2007. godine, što je tada označeno kao geostrateški cilj Evropske unije. Najbolji ljudi su radili na tome, političari su insistirali na tome i taj cilj je uspešno ostvaren. Došlo je do potpunog geografskog i drugog preobražaja Evrope. To se nije ponovilo sa Balkanom, jer region nije toliko važan. Obećanja su data i niko ne kaže da obećanja neće biti ispunjena. Ali, sa evropske strane nema dovoljno pritiska, dok na balkanskoj strani postoji ambivalentnost i nedovoljna odlučnost. Niko nije baš željan da to progura punom snagom“, kaže Lene.

Na primedbe da Rusija i Kina zloupotrebljavaju produženu pauzu u procesu integracije Zapadnog Balkana, Lene dogovara:

Ima onih koji kažu da ukoliko EU uskoro ne prihvati zemlje Zapadnog Balkana, one će postati plen Kine i Rusije. Takav zaključak smatram preteranim. Po meni, Kina je više okupirana izgradnjom određenih puteva i sprovođenjem pojedinih investicija u kontekstu projekta ‘Pojas i put’, ali nema neokolonijalne ambicije na Balkanu, kao ni Rusija. Moskva želi da osujeti zapadne ciljeve na Balkanu, ali ne pokazuje znake da želi da dominira“.

Sve se ipak svodi na to da je Evropska unija glavni faktor na terenu Zapadnog Balkana, smatra naš sagovornik:

„Pre svega zbog činjenice da su ljudi koji žive u regionu Zapadnog Balkana u celosti okruženi zemljama Evropske Unije. Logična je i očita, takođe činjenica, da će s vremenom sve one postati članice Evropske unije, upravo zato što ne postoji strateška alternativa tome. Sve te zemlje to dobro znaju, isto kao što je ta činjenica sasvim dobro poznata i Evropskoj uniji”, zaključuje Lene.

Izvor: Glas Amerike