Aranđelovac

Lojaliti kartice kao „brak iz interesa“

 

Kompanije u Srbiji potrošačima sve češće nude kartice lojalnosti koje pružaju različite pogodnosti. Trgovci tako vezuju potrošača za sebe, jer što je veća vrednost kupovine, i pogodnosti su veće. S druge strane, na tacni dobijaju podatke o svojim klijentima, pa na osnovu detaljnih analiza, mogu unaprediti prodaju i predvideti poslovanje. Ta praksa kod nas je počela naglo da se razvija dolaskom stranih kompanija i jačanjem konkurencije. U jednom trgovinskom lancu kažu da je prosečan račun vlasnika kartice lojalnosti dvostruko veći od standardnog računa.

Programi lojalnosti liče na brak iz interesa. Potrošači uz saglasnost ostavljaju svoje lične podatke trgovcima i dobijaju kompanijske kartice. Zauzvrat im se nude jeftiniji proizvodi, a kompanije uvećavaju profit. Veza traje dok obe strane imaju koristi.

 

„Uz karticu umeju da budu baš veliki popusti, tako da mi se to baš isplati“, kaže jedna „lojaliti“ korisnica.

A sakupljanjem poena može da se dobije i neki poklon.

Podaci o klijentima pomažu kompanijama da unaprede veze sa potrošačima, partnerima i dobavljačima.

„Mi danas kao jedan od najvećih lojaliti programa posedujemo brojne podatke o našim kupcima, podatke o njihovoj demografiji, podatke o njihovoj potrošnji, kao i podatke o njihovom životnom stilu. Na bazi tih podataka, njihove analize, nastojimo da uočimo šta je to što je kupcima zaista potrebno i da im onda, kada ih nagrađujemo, upravo nudimo to što oni žele i to onda kada oni žele“, kaže Ljiljana Ahmetović, direktorka društva „Superkartica“.

Programi lojalnosti u Srbiji najčešći su u trgovini robom široke potrošnje, prehrambenim proizvodima i u prodaji nameštaja.

„Na osnovu kupovnih navika koje pratimo, možemo da formiramo naš asortiman po pitanju materijala, ponekad čak boja, i cenovnog ranga i prosto interesantnih brendova i da samim tim približimo našu ponudu našim potrošačima na najadekvatniji način“, ističe Emilija Stojaković iz „Home plus“-a.

Bliskost sa potrošačima

Komunikacija trgovca i potrošača najčešće teče putem SMS-a, društvenih mreža i imejla. Formiraju se i personalizovane ponude, a radi bliskosti, potrošač se često oslovljava po imenu.

U Privrednoj komori Srbije kažu da kompanije moraju da dele iste vrednosti sa svojim potrošačima i da se s njima povezuju upravo na vrednosnom nivou.

„Upravo kroz programe lojalnosti, kroz upravljanje odnosima sa kupcima, vi možete da prepoznate njihove vrednosti. Kolika je, na primer, njihova ekološka osvešćenost – i na taj način da vi njima nudite proizvode i usluge koje su bazirane na istim vrednostima“, objašnjava Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Ukoliko ste nedavno kupili televizor, na primer, ne treba da vas čudi ako uskoro dobijete povoljnu ponudu za TV stočić. Ili, ako ste juče napunili rezervoar, ubrzo možete dobiti „fantastičnu ponudu“ za kupovinu zimskih guma – jer trgovci znaju mnogo toga o vama.