Naknade koje banke naplaćuju od sada transparentne

„Od juče počinje da se primenjuje odluka guvernera NBS kojom je utvrđeno da se na sajtu NBS za sve pružaoce platnih usluga – za banke, za poštu, platne institucije, institucije elektronskog novca – objavljuju na pregledan i uporediv način naknade koje naplaćuju za pružanje platnih usluga“, rekla je Stanić gostujući na RTS-u.

Ilustracija

Prema njenim rečima, na početnoj strani internet prezentacije NBS biće postavljen link preko kojeg će građani moći da vide ponude različitih pružalaca platnih usluga za razne pakete i da uporede njihovu ponudu kako bi odabrali finansijsku instituciju koja je za njih najpovoljniji.

NBS je, kaže, utvrdila listu reprezentativnih platnih usluga, za svaku od njih utvrdila jedinstveni naziv i definiciju kako se ne bi kod različitih finansijskih institucija pod istim nazivom podrazumevale različite usluge i navodi da su sve banke sada u obavezi da koriste usvojenu terminologiju.

Lista reprezentativnih usluga, precizira Stanić, sadrži 18 vrsta usluga za fizička lica i 14 za pravna.

Za građane koji ne koriste internet propisan je obrazac naknada i usluga koji sadrži sve usluge sa reprezentativne liste, gde će klijent imati navedene sve pakete i provizije koje konkretna banka za njih naplaćuje.

„Po odluci guvernera od danas će početi da se primenjuje i izveštaj o naplaćenim naknadama, što znači da će pružaoci platnih usluga morati da sabiraju koliko su vam ukupno na nivou godine naplatili za pojedinačnu platnu uslugu i koliko puta“, dodala je Stanić.

Tako će se, objašnjava, steći slika koliko vas stvarno godišnje košta korišćenje usluga neke finansijske institucije i da li želite da budete njihov klijent i dalje ili da potražite neku drugu.

Stanić je navela da ova vrsta transparentnosti ne samo da ima za cilj da građanima i privredi pojednostavi proces traženja najpovoljnijeg pružaoca platnih usluga, već i da vrši određeni pritisak na platne institucije da snize svoje provizije, jer nijedna verovatno neće želeti da u ovom pogledu odskače u negativnom smislu od konkurencije.

Komentarišući sistem instant plaćanja NBS, podsetila je da je on pušten 22. oktobra prošle godine – čak mesec dana pre nego što je to učinila Evropska centralna banka – što govori o kakvom se inovativnom sistemu radi.

Banke si od rog trenutka bile dužne da omoguće ovakav sistem plaćanja na jednom kanalu, a sada rade na tome da instant plaćanja omoguće i na svim ostalim kanalima.

„Radimo na još jednoj inovaciji u kojoj smo opet ispred Evropske unije, a to je omogućavanje plaćanja na samom prodajnom mestu, u trgovinama, gde će kupac moći svojim mobilnim telefonom da skenira QR kod kod trgovca na kasi i tako inicira transakciju koja će biti izvršena kao instant“, rekla je Stanić.

Za razliku od kartičnog plaćanja, kako navodi, trgovac će ta novčana sredstva dobiti u par sekundi, što nije slučaj sa platnim karticama.

Stanić je objasnila da je NBS standardizovala QR kod kako bi postojala interoperabilnost između različitih banaka.

Instant sistem plaćanja, dodala je, ima još dve interesantne funkcije koje nisu obavezne za banke, a to je da građanin ukoliko zna broj mobilnog telefona nekog drugog može putem svog mobilnog uređaja da izvrši transfer novca na platni račun te osobe, a druga je da upotrebom mobilnog ili računara može jednim klikom da pozove svoj, recimo, račun za komunalne usluge i drugim klikom da izvrši plaćanje.

„Praktično, to znači da u mobilnom telefonu imate sve što vam treba i novac i račune“, poručila je Stanić.