Od danas nova pravila u deklarisanju i reklamiranju hrane
Novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane danas stupa na snagu, a donosi dosta novina koje će omogućiti bolju informisanost potrošača pri kupovini hrane i detaljnije urediti odgovornost u poslovanju hranom.
Subjekti u poslovanju hranom su od danas, između ostalog, u obavezi da na deklaraciji proizvoda navedu energetsku vrednost, kao i količinu masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli.
Više neće biti moguće da se na nutritivnoj deklaraciji navoditi natrijum, već će umesto toga obavezno na deklaraciji proizvoda biti naveden sadržaj soli.
Hrana proizvedena, upakovana u ambalažu i deklarisana pre 15. juna i koja se nalazi u magacinima gotovih proizvoda kod proizvođača, odnosno u prodavnicama, može da se stavi u promet do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2018. godine.
Hrana proizvedena posle 15. juna mora da bude deklarisana u skladu sa novim Pravilnikom.
Pravilnik propisuje i pravila o praksi poštenog informisanja, odnosno definiše da pružanje informacija o hrani treba da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje krajnji potrošač, a naročito ne, u pogledu karakterističnih osobina hrane, posebno njene prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, trajnosti, zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla i načina proizvodnje.
Odredbe novog Pravilnika, između ostalog, donose i odgovarajuće zahteve koji se odnose na poluproizvode od mesa, proizvode od mesa, kao i proizvode ribarstva, a koji se odnose na obavezu navođenja informacija o dodatoj vodi uz naziv proizvoda.
U slucaju ovih proizvoda koji se proizvode od komada mesa, dela ili celog trupa, sa ili bez kostiju, naziv hrane treba da sadrži navod o prisutnosti dodate vode, ukoliko dodata voda čini više od pet odsto težine gotovog proizvoda, a nije tehnološki opravdana.
Ova informacija će se, naime, obavezno navoditi uz naziv proizvoda na deklaraciji, a može da se ponovi i na reklamnom delu ambalaže.
U slučaju da se dodati proteini i/ili hidrolizovani proteini, kao što su albumin, kolagen ili kazein različitog životinjskog porekla koriste u proizvodnji bilo kojih proizvoda od mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od ribe, onda u naziv proizvoda na deklaraciji treba uključiti ove proteine zajedno sa imenom životinjskih vrsta iz kojih su dobijeni. U slučaju da je neka komponenta ili sastojak hrane, za koju potrošač očekuje da se uobičajeno koristi ili da je prirodno prisutna u toj hrani, zamenjena drugom komponentom ili sastojkom, na deklaraciji, pored navođenja u spisku sastojaka, propisano je da tu komponentu ili sastojak, treba navesti u neposrednoj blizini naziva proizvoda i to slovima određene veličine.
Izvor: Tanjug