Počeo Šumadijski sajam poljoprivrede

Već tradicionalno, početak septembra rezervisan je za Šumadijski sajam poljoprivrede koji se već 15 godina uspešno organizuje u Kragujevcu.

RTV

Vladimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kaže: „Fokus finansiranja iz nacionalnog budžeta svakako će biti mali proizvođači i manja gazdinstva sa akcentom na poboljšanje mehanizacije, obnove stočnog fonda i posebno, kao i prošle godine kada je bio prvi javni poziv, a ove godine je upravo završen konkurs, podsticajna sredstva za mlade poljoprivrednike. Cilj nam je da podignemo nivo prerade naših proizvoda.“

Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga kaže: „Sve potencijale imamo da budemo lider agrarne proizvodnje, barem u ovom delu Evrope, o tome svedoče podaci regionalne komore koja kaže da je region Pomoravlja i Šumadije u 2017. godini izvezao agrarne proizvode u vrednosti od 55 miliona evra, dok je uvezeno u vrednosti od 17 miliona evra, što je tri puta manje.“

Najuspešniji poljoprivrednici, voćari, pčelari, proizvođači rakija i vina su i ove godine prestavili svoje proizvode.

Pera Aleksić, voćar i proizvođač rakije, iz sela Guberevac,  kaže: „U Gruži je rod bio neverovatno veliki i dobar, međutim za nas rakijaše nije dobro jer je bilo mnogo kišnih dana tako da voće nije ubralo šećera i imamo problem. Kvalitet rakije iz ove godine neće biti kao što je bio iz prošle.“

Jovanka Marić, proizvođač rakije, iz sela Cvetojevac ističe: „Samo jedan detalj da podelim sa vama. Došla je žena i počela da se smeje, ja je pitam šta nije u redu, da li je sve dobro sa flašom a ona kaže pa vi proizvodite rakiju, pa kako kada ste sva na note, međutim ta rakija ima i neku žensku notu i možda je drugačija od rakije koju prave muškarci, možda je i bolja.“

Duško Fijatović, pčelar, iz Niša napominje „Donosim građanima Kragujevca med sa područja Suve planine, iz sliva Vlasine, tačnije tromeđe Vlasotince, Babušnice i Gadžinog Hana. Svake godine posećujemo ovaj sajam, imam svoje kupce, donosim kvalitetne proizvode da probaju ljudi kakav je med sa juga.“

U izložbenom delu gde su smeštene životinje našla se i jedna autohtona domaća rasa svinja, moravka, koja se nekada uspešno gajila u Srbiji XIX veka.

„Lepe su subvencije od države, 10 000 po krmači, 5 000 za nerast i može da se umatiči najmanje jedan komad što kod drugih životinja nije običaj. Specifična je po kvalitetu mesa i masti. Meso je izuzetnog kvaliteta, posebno je cenjeno na zapadu i ovo vam je zdrava hrana jer moravke jedu isključivo kukuruz i ječam i ne jede nikakve koncetrate“, kaže Milutin Živanović,odgajivač svinja rase moravka, Gornja Sabanta, Kragujevac.

Posetioci sajma mogli su da vide i najsavremeniju mehanizaciju, kao i najnoviju opremu za preradu mleka, mesa i voća. Sa rekordnim brojem izlagača, čak 175 očekuje se i rekordna poseta od 30 000 ljudi za četiri dana trajanja sajma.