Home » Svet » Rokovi i drama – Britanski parlament pred odlukama o Bregzitu

Rokovi i drama – Britanski parlament pred odlukama o Bregzitu

Nakon više meseci blokade oko Bregzita, to je sada to: Vreme odluke. Barem za sada.

I dok se zakazani izlazak Velike Britanije iz Evropske unije primakao na manje od tri nedelje, zakonodavci u toj zemlji u poziciji su da biraju put kojim će zemlja odmah krenuti, imeđu tri različita izbora: Sporazum, nepostojanje sporazuma, ili odlaganje.

Sledi pogled na to šta bi moglo da se desi:

Sporazum – “već viđeno”

Donji dom za utorak ima zakazano drugo glasanje o sporazumu koji proizilazi iz uslova britanskog mirnog napuštanja EU. Premijerka Tereza Mej i zvaničnici EU postigli su sporazum u decembru, ali su britanski zakonodavci većinom od 432 prema 202 u januaru su to odbili. Kako bi dobili odobrenje do 29. marta, što je dan određen za Bregzit, Tereza Mej treba da ubedi 116 njih da promene svoje mišljenje – što je težak zadatak.

Protivnici sporazuma u parlamentu fokusiraju se na deo koji je zamišljen da obezbedi da neće biti graničnih kontrola niti prelaza između Irske – koja je članica EU – i britanske Severne Irske. Zakonodavcima koji podržavaju Bregzit ne dopada se to što odredba o granici ostavlja Britaniju vezanom trgovinskim pravilima EU. Tereza Mej tražila je promene kako bi obezbedila da takva situacija bude privremena, ali EU je odbila da ponovo otvori odbačeni sporazum.

Očekuje se da će se oko 100 tvrdokornih pristaša Bregzita u konzervativnoj partiji Tereze Mej i nadalje protiviti sporazunu, ukoliko odredba o granici ne bude povučena. Kako bi se suprotstavila njima, Mej se okrenula opozicionoj Laburističkoj partiji obećavajući novac za urbanu regeneraciju.

Oliver Pejtl sa Evropskog instituta na Univerzitetskom koledžu u Londonu, kaže da je “vrlo malo verovatno da će sporazum proći. Veliko pitanje je kakva će razlika biti”.

Ukoliko, protivno predviđanjima, zakonodavci odobre sporazum, možda će biti potrebno kratko odlaganje Bregzita kako bi parlament preveo odredbe sporazuma u britanski zakon. Britanija bi tako bila na kursu napuštanja EU u narednih nekoliko meseci sa dugim tranziconim periodom uvedenim kako bi se pomoglo ljudima i poslovima da se priviknu na nove odnose.

Mej bi sprovođenjem svog obećanja o mirnom Bregzitu preokrenenula sve u zapanjujuću politički pobedu iz čeljusti naširoko predviđenog poraza.

Odredište bez sporazuma

Ukoliko sporazum bude odbačen, očekuje se da zakonodavci glasaju u sredu o tome da li odustaju od napora za obezbeđivanje sporazuma i da li napuštaju EU kako je planirano – 29. marta – bez sporazuma.

Ideju podržava falanga pro-Bregzit političara, koji kažu da bi to odseklo Britaniju od pravila EU i “crvene trake”, omogućavajući zemlji da sama kuje svoju nezavisnu globalnu trgovinsku politiku.

Ali, ekonomisti i biznisi strahuju da bi takozvani “Bregzit bez dogovora” udario na ekonomiju tarifama i drugim trgovinskim barijerama koje bi se postavile između Britanije i EU, najvećeg trgovinskog partnera.

Na kratke staze, došlo bi do zastoja u britanskim lukama i nestašice svežih proizvoda. Na duge straze, vlada kaže da bi scenario bez dogovora oborio ekonomiju za šest do devet odsto tokom 15 godina, u odnosu na ostanak u EU.

Prošlog meseca, parlament je usvojio neobavezujući amandman koji isključuje Bregzit bez sporazuma, tako da je malo verovatno da će sada ići za tim.

Odlaganje, odlaganje, odlaganje

Ukoliko zakonodavci odbace napuštanje EU bez sprazma, ostaje im samo jedna opcija: Tražiti više vremena. Glasanje zakazano za četvrtak odlučiće da li da se od EU zatraži odlaganje britanskog napuštanja do tri meseca.

To će verovatno proći, pošto političari na obe strane debate strahuju da ističe vreme za obezbeđivanje sporazunog Bregzita do 29. marta.

Produžetak bi zahtevao odobrenje svih 27 zemalja koje ostaju u EU. One će verovatno pristati, moguće na Samitu EU u Briselu 21-22 marta. Ali, nerado gledaju na mogućnost da se odlaganje otegne do iza izbora za zakonoadvno telo EU, Evropski parlament, krajem maja.

Kriza odložena

Šta god da parlament Ujedinjenog Kraljevstva odluči, ova nedelja neće doneti kraj britanske krize oko Bregzita. I zakonodavci, i javnost, ostaju podeljeni između onih koji podržavaju čist razlaz sa EU i onih koji su za održavanje bliskih odnosa – bilo kroz postbregzitovski trgovinski sporazum, ili kroz menjanje odluke o odlasku.

Mej nije voljna da menja teško postignut sporazum o Bregzitu i možda bi mogla da proba da ga iznese pred parlament po treći put, posebno ukoliko izgubi sa malom razlikom u četvrtak. Ali, neki zakonodavci žele da parlament razmotri različite forme Bregzita, kako bi se videlo da li postoji većina za bilo kakav smer delovanja.

Medi Timoti Džek, istraživač sa Instituta za vladin tink-tenk, kaže da bi ovonedeljno glasanje moglo da primora poznato trvdoglavu Mej na kompromis.

“Ukoliko ponovo izgubi glasanje značajnom razlikom, to bi zaista značilo da to što je napravila zaista neće finkcionisati”, kaže Timoti Džek. “U tom slučaju, ona će biti pod velikim pritiskom da sledi ono šta parlament želi”.

Neki misle da su jedini put napred hitni izbori, koji bi preuredili odnos snaga u parlamentu i razbila politička blokada. Mej je to odbacila, ali bi se moglo pokazati da je to njena jedina opcija.

Protivnici Breksita nisu odustali od svojih napora da obezbede novi referendum o ostanku ili napuštanju EU. Vlada se protivi toj ideji, koja takođe u ovom trenutku nema većinu u parlamentu.

Ali to bi moglo da se promeni ukoliko se politička paraliza nastavi. Laburistička partija kaže da bi podržala drugi referendum, ukoliko bi druge opcije bile iscrpljene.

Sve to znači da novi preokreti slede u drami Bregzita.

“Niko zaista ne veruje da je to ‘salun kod poslednje šanse'”, kaže Pejtel.

Izvor: Glas Amerike