Home » Sport » Srećan rođendan, BatiGOL!

Srećan rođendan, BatiGOL!

Prestao je da se bavi fudbalom pre 14 godina. Nikad nije bio rob fudbala, a zbog bolova je čak hteo da mu amputiraju nogu.

Legenda je argentinskog fudbala, Boke juniors, Fiorentine. U Firenci su mu navijači napravili spomenik. A u Srbiji je bio i u filmu. Kao tema. 

– “I šta vozi Batistuta?“. 

– “Šta misliš?“. 

– “Pa, ne znam, ferari…“. 

– “Jugo!“. 

– “Ne se**!“. 

– “Vidi, čoveka! Svega mi! Jugo 65A, crni kabrio, ja mu lično dovezao iz Kragujevca. Skroman dečko, šalje sve pare kevi“.

Ovo je dijalog dva lika iz kultnog filma iz 2004. godine “Kad porastem biću kengur”. Film je, dakle, nastao godinu dana pre nego što će Gabrijel Omar Batistuta otići u fudbalsku penziju.

“Batigol” je nadimak koji je dugokosi Argentinac dobio tokom bogate karijere.

A on, zamislite, kao klinac nije ni hteo da se bavi fudbalom, više je voleo košarku. Ali, sve se promenilo 1978. godine, kada je Argentina kao domaćin Svetskog prvenstva, u onom čuvenom finalu, pobedila Holandiju i postala svetski prvak. Tada devetogodišnji Batistuta je promenio mišljenje – postaće fudbaler zbog svog idola Marija Kempesa, koji je imao nadimak “El Matador”.

Batistuta je fudbal počeo da uči u lokalnom klubu Grupo Alegrija, a potom je prešao u Platense. U meču protiv Njuvel old bojsa, Batistuta je postigao dva gola. Taj meč mu je promenio život ili bolje reći odredio mu fudbalsku karijeru. Zapazio ga je Marselo Bijelsa, a potom je, 1988. godine, potpisao prvi profesionalni ugovor za klub Rozario.

Počeci mu nisu bili laki. Odvojenost od kuće, porodice, devojke, odrazilo se na Batistutu. Nije uspeo da se nametne, prilagodi, pa je prosleđen niželigašu Deportivo Italijana iz Buenos Ajresa. U njemu se Batistuta dobro snašao, učestvovao je sa timom na turniru u Italiji, nadavao se golova.

To je bila preporuka da ga 1989. godine uzme velika River Plata. Bio je odličan u polusezoni, dao je čak 17 golova, ali sve se promenilo dolaskom novog trenera – Danijela Pasarele, legendarnog fudbalera koji je sa argentinskom reprezentacijom bio prvak sveta baš te 1978. godine.

BatistutaFoto: GUliver/Getty Images/Grazia Neri/ALLSPORT

Pasarela nije voleo Batistutu za koga je znao da kaže: “Kad Batistuta pronađe tim koji će biti sposoban da igra zajedno sa njim, tad će već biti mrtav”.

Ali, kao što se svojevremeno Ćiro Blažević ujeo za jezik zbog Roberta Prosinečkog i one izjave o tome kako će da pojede diplomu ako Prosinečki postane fudbaler, tako je i Pasarelu demantovao život. Tačnije, ljuti rival – Boka juniors.

Boka je angažovala Batistutu, koji se tu potpuno pronašao. A još kad je za trenera došao Urugvajac Oskar Tabarez, Batistuta počeo da krči put ka onome što će danas biti – legenda. Batigol” je dobio dres sa brojem devet, počeo je da rešeta. Bio je prvi strelac tima, a njegovi golovi bili su presudni u borbi za titulu.

Posle je sve išlo svojim tokom. Batistuta je pozvan u reprezentaciju, a igre na Kupa Amerika 1991. godine impresionirale su predsednika Fiorentine, koji je čvrsto rešio: “Ovoga ću da dovedem po svaku cenu!”.

U debitantskoj sezoni za Fiorentinu dao je 13 golova, a sledeće godine, iako je on i dalje bio pucački raspoložen “ljubičasti” su se preselili u Drugu ligu. Međutim, Fiorentina se ekspresno vratila u Seriju A, a Batistuta je dobio status božanstva. Dobio je i spomenik usred Firence! 

Za devet godina igranja u Fiorentini imao je 268 nastupa i dao je čak 169 golova! Početkom novog milenijuma, tačnije 2000. godine preselio se u Rim, gde je u tandemu sa Frančeskom Totijem – harao. Roma je osvojila “duplu krunu”. 

“Ako mene pitate to je najbolji napadač kojeg sam ikada gledao” – Maradona o Batistuti.

Batistuta je i danas među najboljim strelcimau istoriji Argentine – u 78 nastupa dao je 56 golova. Brazilac Pele ga je 2004. godine proglasio jednim od najboljih živih igrača na svetu.   

Od fudbala se oprostio 2005. godine u dresu Al Arabija, a prethodno je nastupao za Inter, Romu, Fiorentinu, Boku Juniors, River Platu. 

POGLEDAJTE IZBOR NJEGOVIH 50 GOLOVA OVDE

Dugokosi Argentinac je bio sve, samo ne običan fudbaler. I u izjavama je odskakao. A sve je zapanjio kada je argentinskim medijima govorio da fudbal, ustvari, i ne voli baš mnogo.

Na fudbal gledam isključivo kao posao. Retko kad pogledam neku utakmicu. Mnogo više volim da stavim ranac na leđa i sa svojom devojkom da odem na izlet u prirodu”.

Kada je završio igračku karijeru, govorio je i o tome kako je zbog bolova bio na ivici ludila.

“Toliko je bilo neizdržljivo da noćima nisam mogao da spavam. Bol me je uništavala, čak sam tražio od doktora da mi amputira nogu. Srećom, rekao mi je da sam lud”, ispričao je jednom “Batigol”.

Oprobao se u polu i u golfu, a prema pisanju argentinskih medija, kupio je veliki ranč i bavi se stočarstvom.

Izvor: MONDO Vesti