Home » Srbija » Srpska svakodnevica: U 1.000 sela nema ni prodavnice

Srpska svakodnevica: U 1.000 sela nema ni prodavnice

U čak 1.000 sela u Srbiji nema ni najobičnije trgovinske radnje, i taj trend snižavanja standarda života ispod svakog minimuma će se nastaviti ako ne bude državnih podsticaja, upozoravaju iz Privredne komore Srbije.

lidl, prodavnica, hrana, cene, cena, kupovina, supermarket,Foto: Mondo/Stefan Stojanović Ilustracija

Zbog takve nezavidne sitaucije u svakodnevici mnogih meštana sela u Srbiji predstavnici Ministarstva trgovine razgovaraju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o mogućnosti da se obezbede sredstva iz kredita za opstanak malih prodavnica u selima Srbije, istaknuto je juče u PKS na Javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o trgovini.

Nacrtom zakona definisano je da Vlada Srbije može odrediti podsticajne mere, a specijalni savetnik ministra trgovine Vladimir Matović rekao je da je teško naći kreditne linije za tu vrstu podsticaja.

Koliko “nisko” moće ići “akcija”

Primedbe su izrečene i na definisanje “akcijske prodaje” za koju je u Nacrtu zakona navedeno da je prodaja “po ceni koja je niža od redovne cene”. Trgovci su s druge strane tražili da postoji donja granica akcijske cene, odnosno, da one ne može biti niža od neto proizvođačke cene.

Zato se, kaže, o podršci podsticajima malim prodavnicama vode razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Tokom javne rasprave u PKS, predstavnici sektora trgovine upozorili su na značaj uvođenja obaveze stavljanja bar koda na sve proizvode.

Kako se novi zakon donosi posle devet godina važenja starog, u Nacrtu su regulisani i novi načini elektronske i trgovine na daljinu.

U predloženom zakonu se određuje da se deklaracija proizvoda mora na “jasan, lako uočljiv i čitljiv način” učiniti dostupnom na srpskom jeziku.

Cene će i dalje biti isticane u dinarima osim u trgovini u sektoru turizma kada se posluje sa inostranstvom kao i elektronskoj trgovini softverom i digitalnim proizvodima, kada se izvozi IT tehnologija.

Elektronska trgovina ka Srbiji, kako je predloženo, moraće da ima opcionu valutu – pa će potrošač moći da bira koju cenu želi da vidi.

U sektoru trgovine radi 19 odsto zaposlenih u Srbiji, a trgovina ostvaruje 10 odsto BDP- a, rečeno je na skupu.

NEPOŠTENA TRGOVAČKA PRAKSA

Jedan od tema “na okruglom stolu” koju su trgovci pokrenuli je i pojam “nepoštene trgovačke prakse” koji se po prvi put nalazi u predloženom zakonu, a za koju privrednici kažu da je potrebno da se dodatno pojasni ili izostavi.

Nacrtom zakona “nepoštena trgovačka praksa” definiše se kao “postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja” kojim se, rekli su trgovci, neopravdano i nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja.

Kao primeri takve prakse u Nacrtu se navodi da je reč o “bezuslovnom povratu robe, uslovljavanje prodaje robe kompenzacijom, nametanje obaveze plaćanja u visini koja nije adekvatna vrednosti usluge – naknada za izlaganje i uvrštavanje proizvoda u asortiman”.

Primedba koja se mogla čuti je da će ova odredba “uneti zabunu o tome šta se sve može tretirati kao nepoštena praksa”.

“Do nacrta novog zakona došlo je posle analiza stanja čitavog sektora trgovine”, rekao je pomoćnik resornog ministra Jovan Stojić i dodao da dokument donosi novine u definisanju trgovine na malo, kao i one koje se odnose na akcije, popuste, rasprodaju, prikupljanje podataka…

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 21. februara.

Izvor: MONDO Vesti