Home » Srbija » ŠTA MORA BOLJE: Državi NALED dao još 31 preporuku

ŠTA MORA BOLJE: Državi NALED dao još 31 preporuku

Na predstavljanju Sive knjige Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za 2019, nadležnima je danas upućena 31 nova preporuka za izmenu propisa radi lakšeg poslovanja građana i privrede.

papiri,odluka,sednica,dokumentaFoto: MONDO/Georgi Mitev Šantek

Od 100 preporuka iz prethodne Sive knjige NALED-a, tokom protekle godine resorna ministarstva su u potpunosti ili delimično sprovela 12 što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka.

NALED u tih novih 31 preporuku predlaže da se izjednače cene komunalnih usluga za privredu i građane. Navode da se cene komunalnih usluga u većini gradova i opština u Srbiji razlikuju za građane i pravna lica tako da pravna lica plaćaju znatno višu cenu.

Ukinuti obavezu članstva u PKS

Od Ministarstva privrede, NALED očekuje da obavezno članstvo u Privrednoj komori Srbije za privredne subjekte i plaćanje članarine koju odredi Skupština PKS-a, bude ukinuto. Jedna od preporuka iz Sive knjige je donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije kako bi se zanatski sektor ojačao.

Kako piše u Sivoj knjizi, potrebno je raditi i na izmenama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći, a izričiti su u stavu da se donacije moraju zabraniti organima javne vlasti koji su neposredno zaduženi za inspekcijsku, poresku i carinsku kontrolu, kontrolu rada…

Zatim, zatvaranje i kažnjavanje lokala i drugih objekata prilikom posete inspekcije, a kada prodavci ne izdaju fiskalni račun, ne bi trebalo da bude automatsko, smatraju u NALED-u i kažu da prva inspekcijska kontrola mora biti savetodavna.

Korupcija u javnim nabavkama mogla bi, prema mišljenju ove organizacije, da se umanji izmenama Zakona o javnim nabavkama i uvođenjem elektronskog postupka prilikom javnih nabavki.

Predlog rešenja podrazumeva izradu jedinstvenog portala putem kojeg će se sprovoditi sve javne nabavke u Srbiji uključujući i jedinice lokalne samouprave.

U sektoru građevinarstva potrebno je, kažu, ubrzati i pojednostaviti postupak legalizacije te zato predlažu, između ostalog, da se organima nadležnim za ozakonjenje uvede mesečna norma u postupcima legalizacije.

U resoru saobraćaja važno je, smatraju, pojednostaviti uslove za obavljanje taksi prevoza i izmeniti uslove koje treba da ispunjavaju vozači taksija.

Poljoprivrednici, na primer, traže da se ukine naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju pčelinje zajednice, koja je povećana 2013. godine sa 11 na 64 dinara a traje samo tri meseca, kao i usvajanje novog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Od Narodne Banke Srbije očekuju ukidanje obaveze izveštavanja državljana Srbije o poslovanju sa inostranstvom, tako da se obaveštavanje ne odnosi na uloge u privredna društva u Srbiji, obzirom da su ti ulozi već evidentirani u Registru privrednih subjekata APR-a.

Beogradski kafići ostaju bez suncobrana?

Kada je reč o pravilima za postavljanje bašti i “jednobraznih” suncobrana u kafićima smatraju da je potrebno manjati raniju odluku i dozvoliti “brendiranje” suncobrana uz poštovanje određenih ograničenja. Trenutni propisi kažu da se na elementima bašte na površini pešačke zone i na javnoj površini kulturno-istorijske celine ne mogu isticati oglasne poruke. Zbog toga, kažu u Naledu, kompanije koje se bave izradom reklamnih suncobrana gube interes da snabdevaju ugostiteljske objekte suncobranima Kao posledica tih pravila, postoji mogućnost da objekti u Beogradu u potpunosti ostanu bez suncobrana u letnjim mesecima.

Jedna od preporuka odnosi se na MUP, kojem predlažu da urede postupak dobijanja licenci za fizička lica – zaposlene na poslovima obezbeđenja, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju.

Naime, ukazuju da po tom zakonu, zaposleni na poslovima obezbeđenja moraju imati licence za obavljanje tog posla, koje se izdaje samo onima koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom, a u koje, između ostalog, spada pohađanje obuke i polaganje ispita.

“Međutim, u praksi se dešava da nadležni organi, na osnovu mišljenja nadležnih ministarstava, omogućavaju i sprovode obuke i polaganje ispita i za one koji ne ispunjavaju neke od drugih zakonskih uslova za sticanje licence, pre svega onaj koji se odnosi na stručnu spremu”, kažu u NALED-u.

Čest je slučaj, kažu, da su privrednici već izdvojili ozbiljna sredstva za obuke i polaganje ispita zaposlenih iako se unapred znalo da ova lica ne mogu dobiti licence.

Sugestije su stigle i u resor Ministarstva rada, da se ukine obaveza predaje Fondu PIO obrazaca za upis staža.

Ministarstvu za zaštitu životne sredine upućen je poziv za formiranje Fonda za zaštitu životne sredine – Zelenog fonda, a u cilju održivog i transparentnog finansiranja zaštite životne sredine.

Predlog rešenja podrazumeva usvajanje Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine kojim se osniva Fond kao pravno lice, upisan u registar, sa jasno definisanim nadležnostima, pravima i obavezama…

NALED preporučuje i izmenu Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu ili donošenje podzakonskog akta koji će urediti metodologiiju i način na koji se utvrđuje zapremina kontaminiranog zemljišta ili podzemne vode.

Jedan od predloga je i formiranje Agencije za hemikalije, budući da je i u izveštajima EK navedeno da je bolje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, kroz ponovno uspostavljanje te Agencije, jedan od preduslova za dalji napredak u ovoj oblasti.

Kada je reč o Skupštini Srbije i Sekretarijatu za zakonodavstvo potrebno je da se dozvoli obeležavanje paragrafa, kako bi se olakšalo čitanje propisa. Naime, pozivanje na odredbe u propisima izuzetno otežava to što stavovi nisu obeleženi brojevima.

U brojanju stavova, kažu, često pogreši i zakonodavac, što uzrokuje pogrešnim upućujućim odredbama.

VLADA PRIMENILA POLOVINU PREDLOGA

Od 100 preporuka iz Sive knjige NALED-a, tokom protekle godine resorna ministarstva su u potpunosti ili delimično sprovela 12 preporuka što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka.

To je doprinelo, kažu u ovoj organizaciji, da se prva dekada postojanja Sive knjige završi sa brojkom od 101 rešene preporuke, od ukupno 210 različitih mera za unapređenje poslovnog okruženja i smanjenje sive ekonomije.

Pad na Doing Business

S druge strane, u NALEDU kažu da ne mogu da budu “previše euforični” jer je pad sa 43. na 48. mesto novog Doing busineš izveštaja Svetske banke “objektivni pokazatelj da institucije nisu dovoljno radile na unapređenju poslovnog ambijenta”.

U celosti su primenjena 62 predloga rešenja ili 29,5 odsto, delimično još 39 ili 18,6 procenata, dok broj nerešenih problema, kažu u NALEDU, pokazuje trend stalnog rasta.

U prošloj godini ispunjeno je 12 “saveta” Sive knjige od čega osam u potpunosti, a četiri delimicno, što je, ocenjuju, nešto bolji rezultat od decenijskog proseka. u

NALED-u prošlu godinu izdavajaju po dve sistemke reforme, donošenju Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima i unapređenju postupka upisa u katastar nepokretnosti.

Kada je reč o prvoj reformi, Zakon “o sezoncima” je, kažu u NALED-u, otvorio put da između 65.000 i 80.000 radnika u poljoprivredi, koji rade bez ikakvog ugovora, budu uvedeni u legalne tokove.

Drugi veliki pomak, dodaju, unapređenje postupka upisa u katastar nepokretnosti.

Polovinom prošle godine počela je primena novog zakona i pušten je u rad elektronski sistem za upis – eŠalter, a za šest meseci katastru je stiglo oko 130.000 zahteva građana i kompanija, koji su iskoristili priliku da šest odlazaka na šaltere zamene jednom posetom javnom beležniku.

Prosečno rešavanje predmeta ovom novom procedurom skraćeno je sa 25 na pet dana.

U pregledu sprovedenih reformi je i ukidanje pečata, unapredenje inspekcijskog nadzora, pojednostavljena procedura za porodiljsko odsustvo, Zakon o e-poslovanju i Zakon o e-upravi, kao i uređenje sistema naknada za korišćenje javnih dobara.

Izvor: MONDO Vesti