Totenhem je ipak nešto drugo… – RTV SUNCE Arandjelovac
Home » Sport » Totenhem je ipak nešto drugo…

Totenhem je ipak nešto drugo…

Abraham Linkoln je jednom rekao da bi, kada bi mu poverili da za šest sati poseče drvo, on četiri sata proveo oštreći sečivo sekire.

Priprema definiše izvedbu.

Crvena zvezda se nije spremala da ugrozi Totenhem na nekakav otvoren način. Dakle, ona se nije spremala oštreći svoje sečivo, već se spremala da otupi sečivo ekipe Totenhema.

Opredeljenje crveno-belih protiv ekipe koja im je nedavno dala pet golova bio je racionalan i reaktivan fudbal – odbrana u srednjoj ili niskoj zoni, koja je varirala između 4-4-2 i 4-5-1 oblika (bazični 4-2-3-1 sistem se nije menjao), a potom brzi napad i kontranapad.

Totenhem se trudio da Ndombelea i Alija gurne između druge i treće linije defanzivnog bloka Zvezda, što je uz spuštanje Kejna, po kojem je reprezentativac Engleske i poznat, dodatno guralo srpskog šampiona ka svom kaznenom prostoru. To je davalo mnogo vremena i prostora fudbalerima Totenhema u nižim slojevima napada.

Vreme i prostor su, naravno, okidač za napadanje dubine ekipe koja posed. Elementarna stvar, zaista…

Totenhem je tim koji briljira u mnogo kompleksnijim situacijama od ove. Sinhronizacija završnice nešto je u čemu je Totenhem jedna od najboljih ekipa planete, pa je tako u nekoliko navrata Son, više od drugih, dolazio u prostor iza leđa poslednje linije Crvene zvezde. Nije tada postigao gol, to će uraditi nešto kasnije, ali je ovim jasno pokazano da nema mnogo u tobolcu Crvene zvezde čime ona može da zaustavi napade Totenhema.

Još jednom, u pitanju su bazične stvari, teško je zamisliti da je iko u Zvezdi njima bio iznenađen, ali nemoć u sprečavanju očiglednog najbolji je pokazatelj razlike u kvalitetu dva fudbalska tima.

Crvena zvezda nije ekipa koji će previše vremena provesti u kontinuiranom napadu. Beogradski tim ne voli da igra protiv pune odbrane, svakako ne u Ligi šampiona. Uvek je namera napasti u ofanzivnoj tranziciji, biti što je direktniji moguće u stremljenju ka golu protivnika.

Alternativa su nešto duža dodavanja prema napadaču u fazi ofanzivne organizacije, a onda napadanje druge lopte. To ume da deluje stihijski, blago nasumično (ponajviše zato što i neretko jeste), ali matematički je ispravno – kreirati 50:50 duele i situacije u meču u kome su vaše objektivne šanse mnogo manje jeste smotreno i pragmatično.

Upravo je iz ovakvih situacija Zvezda stigla do dve veoma pristojne prilike, koje, pak, nije uspela da učini golovima. Sve ovo je doprinelo atmosferi neumitnosti, okretanje leđa kismeta. Ovoga puta neće biti čuda na stadionu “Rajko Mitić”…

Direktan fudbal Zvezde, međutim, osim možda estetskog nedostatka ima i jednu funkcionalnu manu. Ako vaša struktura u napadu nije dobra, ako su distance između igrača prevelike a njihove pozicije na momente razbacane po igralištu, postajete veoma ranjivi kada izgubite loptu. Niste osposobljeni da izvršite kontrapresing i makar usporite nalet protivnika.

A Totenhem je tim koji nije nemušt kada na red dođe ofanzivna promena poseda, odnosno transformacija iz odbrane u napad. Štaviše, izvrstan je i u ovom segmentu.

Golove koje je na ovaj način postigao Totenhem potpuno su otvorili meč, koji je do kraja ličio na lošu partiju flipera, u kojoj, ma šta vi radili, koliko god se naprezali, loptica uvek prođe tamo gde vi najmanje želite.

Ne postoji priprema koja može da nadomesti ovoliku razliku u kvalitetu…

Izvor: rts.rs