Uprkos suši suncokreta i za izvoz

Procene su da će uprkos suši rod suncokreta obezbediti i izvoz. U odnosu na prethodnu godinu, kada je prosečan prinos bio 3,2 tone po hektaru, sada se rod od prosečne 2,2 tone smatra dobrim, tvrde stručnjaci.

– Seme je sitno, učmalo pa i šuplje, izuzetno slabog kvaliteta, a primesa ima i do 15 odsto To će se katastrofalno odraziti na poslovanje većine poljoprivrednika, jer je seme bilo skupo, kao i zaštita, pa mnogi neće moći da pokriju ni najosnovinije troškove – žali se Petar Mihajlov iz Elemira.

S obzirom na to da je region srednjeg Banata, gde je suncokretom zasejano oko 90.000 hektara oranica, najveći proizvođač te uljarice, broj ratara koji će zabeležiti gubitak nije mali.

– Srednji Banat je najveći proizvođač suncokreta, pa se već sada može konstatovati da će se mnogi proizvođači sa tog područja suočiti sa posledicama dugog sušnog perioda. Žetva je već obavljena na njivama gde je kvalitet zemljišta lošiji i na kojima nisu, ili su tek u naznakama, primenjene agrotehničke mere. Situacija na terenu je prilično raznolika, počev od parcela gde roda gotovo da i nema, preko onih gde se prinosi kreću od 250 do 300 kilograma po jutru, pa do oranica sa kojih će biti ubrano i više od dve tone suncokreta po hektaru – objašnjava Dragan Marković, savetodavac u Poljoprivredno stručnoj službi Zrenjanin.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad podsećaju da je suncokretom zasejano ukupno 220.000 hektara i da će ga, iako precizne procene prinosa u ovom trenutku nije moguće dati, biti dovoljno za potrebe domaćeg tržišta, a nešto će ostati i za izvoz.