RTV SUNCE Arandjelovac Radio Televizija SUNCE Arandjelovac
Glavni zadatak vlade je da minimalna potrošačka korpa bude i minimalna cena rada, kaže resorni ministar Zoran Đorđević. Ukazuje da je prosečna plata u januaru iznosila 462 evra. Mi ćemo povećavati plate u skladu sa mogućnostima, rekao je Đorđević.
Prosečna plata zaposlenih u Srbiji je 40 odsto niža od prosečne potrošačke korpe.
Foto: rtvsunce.com
„Prošle godine ministar Siniša Mali i ja smo rekli da je glavni zadatak ove vlade da minimalna potrošačka korpa bude i minimalna cena rada“, rekao je u intervjuu za RTS ministar rada Zoran Đorđević.
Tada je, ističe, zacrtano da se taj cilj postigne za dve do tri godine, a u januaru 2019. prosečna plata iznosila je 462 evra.
Ukazuje da je životni standard viši nego što je bio. „Ako pogledate koliko je rasla minimalna zarada, od 2009. do 2012. rasla je samo dva odsto, a od 2009. do ove godine 42 odsto“, rekao je Đorđević.
Kaže da razgovaraju sa partnerima u Socijalno-ekonomskom savetu o minimalnoj ceni rada i tome kako da se rastereti privreda.
Kako zadržati radnike u Srbiji
Problem na tržištu rada predstavlja i odlazak ljudi koji se procenjuje na 35.000 godišnje. Svaki četvrti građanin Srbije koji odlazi je visoko obrazovan, a svaki treći student bi da ode iz zemlje.
U Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji povećavaju plate kako bi zadržali radnike.
„Mi ćemo povećavati plate u skladu sa mogućnostima. U 2018. imali smo neto prihode od 4,3 milijarde evra. Tu dobit treba da prebacimo u investicije i povećanje plata i penzija“, rekao je Đorđević.
Ukazuje da materijalno-finansijski faktor nije jedini bitan, već i briga države i društveni život.
Srbija mora još dva segmenta da popravi – perspektivnost i sigurnost posla, naveo je ministar rada.
Godina bezbednosti i zdravlja na radu
Jedan od faktora je i bezbednost. Prošle godine je 53 ljudi poginulo na gradilištima. Ova godina proglašena je godinom bezbednosti i zdravlja na radu.
„To pokazuje odgovornost vlade prema tom problemu“, istakao je Đorđević.
Prošle godine je pokrenut projekat „Reci ne radu na crno“.
„Otvoreno pričamo o tome i okrenuli smo se ka građanima. Inspektorat rada je na njihovoj strani, imamo besplatan telefon i na svaku prijavu smo izašli. Imali smo 27 odsto više inspekcijskih nadzora nego prethodne godine, koja je bila rekordna“, rekao je Đorđević dodajući da je zatečen manji broj ljudi koji radi na crno.
